Koliko nam gvožđa treba Napunite depoe gvožđa

Vrednosti belančevine feritin najpouzdaniji su pokazatelj anemije nastale zbog nedostatka gvožđa

Blic Zena - - Zdrava Ishrana - Olgica Kravljača olgica.kravljaca@bliczena.rs

Malaksalost, nesvestica, brzo umaranje, glavobolja – sve su to simptomi koji upućuju na anemiju. Najčešći uzrok njenog nastanka jeste nedostatak gvožđa u organizmu, kad nastaje sideropenična anemija. Međutim, pored pada vrednosti gvožđa u krvi, postoje i drugi pokazatelji anemije, kao što su hemoglobin, hematokrit, krvni volumen eritrocita (MCV), sadržaj hemoglobina u eritrocitima (MCHC), a snižene vrednosti transportnog proteina feritina jedan su od najpouzdanijih pokazatelja da li anemija potiče od nedostatka gvožđa.

Feritin je kompleks gvožđa i proteina. To je depo gvožđa, koji oslobađa ovaj mineral i čini ga dostupnim drugim tkivima i organima. U krvi se oslobađa mala količina feritina, koja je direktno proporcionalna količini deponovanog gvožđa u telu – zbog nedovoljne količine organizmu dostupnog gvožđa, feritina, ga oslobađa, zalihe gvožđa se smanjuju i nivo feritina opada. Vrednost feritina od 20 mikrograma po litru pokazala se korisnom u otkrivanju prelatentnog nedostatka gvožđa.

Koncentracije feritina povećavaju se kod infekcija, Dnevne potrebe za gvožđem zavise od pola i uzrasta, stanja organizma, pa su najugroženije žene za vreme menstrualnog ciklusa, trudnice u drugoj polovini trudnoće, školska i predškolska deca. Dok preporučeni dnevni unos gvožđa za muškarce iznosi 10 miligrama, ženama je potrebno čak 18–22 miligrama, što se nakon menopauze smanjuje na 10 miligrama dnevno. U trudnoći pak dnevne potrebe za gvožđem dostižu i 30 miligrama.

zapaljenja, autoimunih bolesti i oštećenja ćelija jetre.

Na probleme anemije, pored dobijene terapije, u saglasnosti s lekarom potrebno

je uticati i pravilnom ishranom. Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla mnogo je brža i efikasnija od apsorpcije gvožđa iz biljne hrane, a vi- tamin C može da je poveća i do 100%.

Namirnice bogate gvožđem su: crvena mesa, iznutrice, integralne žitarice, plava morska riba, zeleno lisnato povrće, žumance, mahunarke, cvekla, rotkva, kupina, suve šljive, seme bundeve i suncokreta, pečeni susam...

Za gvožđe su dobri i plodovi mora, ali i kakao u prahu. Samo jedna kašika ovog praha zadovoljava 10 odsto dnevnih potreba za gvožđem.

Ne izbegavajte začine! Majčina dušica, peršun, nana, biber,

majoran i origano vrlo su bogati gvožđem

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.