Prvo pa žensko
Nekad je bilo samo da je prvo pa muško, onda je sve češće moglo da se čuje samo da je živo i zdravo, a danas, valjda već donekle oslobođeni krutih balkanskih stereotipa, moji muški prijatelji uglavnom priželjkuju devojčicu. I ne stide se da to otvoreno kažu. I baš kad pomislim kako barem u nečemu ne kaskamo za svetom više decenija, stiže nam priča s Balkana, elaborat o tome na koje sve načine žene, vekovima pod pritiskom da dobiju muško dete, jer će tako udovoljiti mužu, biti cenjene, više vredne i smanjiti mogućnost da ih neko ugnjetava, pokušavaju da iznađu način da saznaju pol deteta. Dakle, ako je muško, super, a ako je žensko, vadi. Hej, u 21. veku!
Najčešće se, kako piše RTCG, pribegava genetskom testiranju, odnosno biopsiji horionskih čupica, metodi koja je u svrhu biranja pola zakonom zabranjena. Međutim, ipak se dešava. Dakle, uzima se uzorak posteljice, navodno radi utvrđivanja određenih anomalija, ali eto, ispostavilo se da je ovo dobar način i da se sazna pol deteta – i to pre nego što istekne vreme za legalni abortus. Metoda je bolna, skupa, invazivna, kako kažu neki lekari – može čak i da se ošteti plod, ali izgleda da je roditi devojčicu opasnije od toga.
I celu ovu priču bih uzela s rezervom da podaci Zavoda za statistiku Crne Gore ne kažu kako se u poslednjih 20 godina na 109 dečaka u proseku godišnje rodilo 100 devojčica. To naše susede, pored Albanije, Azerbejdžana i Jermenije, svrstava u svetski vrh na listi zemalja s najvećim disbalansom među decom muškog i ženskog pola.
I dok čitam kako majka svoju neželjenu devojčicu nije htela da uzme u naručje i podoji i ostala anonimna iskustva žena koje su abortirale posle ovog testa, pitam se samo kako li se oseća moja drugarica kojoj treća vantelesna oplodnja nije uspela. Ona bi za tu neželjenu devojčicu život dala. Dala bi i za dečaka, njoj je svejedno.
U čemu je danas razlika između muškog i ženskog deteta? Šta to sin može što ćerka ne može? Da bude naslednik, ako ima šta da nasledi, da bude vojnik vojske u koju verovatno nikad neće ni otići? Ne znam.
A o lekarima koji rade ono što se ne sme, drugom prilikom.
Pitam se kako li se oseća moja drugarica kojoj treća vantelesna nije uspela dok čita iskustva onih koje su abortirale žensku decu