Vreme je da zavolite kelj

Ima više gvožđa nego govedina i više kalcijuma nego mleko, a i popravlja raspoloženje

Ovaj srodnik kupusa, brokolija, zelja i karfiola, poreklom s Mediterana i iz Male Azije, zbog modrozelenog kovrdžavog lišća koje ume da gorči često se zaobilazi u ishrani. A ne bi trebalo, jer kelj ima više gvožđa po kaloriji nego govedina, a više kalcijuma nego mleko. Jedna šolja sirovog seckanog kelja sadrži 200 odsto dragocenog vitamina A, 130 odsto vitamina C i čak 680 odsto vitamina K. Dobar je izvor biljnih vlakana i minerala – folata, gvožđa, kalcijuma, kalijuma, mangana i fosfora, pa podstiče varenje i suzbija gojaznost. Što je tamniji, sadrži više beta karotena, zaslužnog za dobro raspoloženje, a pokazalo se i da snižava holesterol ako se jede kuvan na pari. Zato neka ovi jesenji dani budu prilika da od kelja napravite ukusan obrok.

1. Štiti od raka

Pokazalo se da izotiocijanat u kelju neutralizuje spojeve koji uzrokuju rak, te smanjuje njegovo širenje. Nova istraživanja govore i da kelj može potpuno da detoksikuje organizam i da reguliše opšte stanje organizma jer dopire čak do DNK. Pored toga, sadrži važne omega-3 masne kiseline i flavonoide, pa deluje protivupalno.

2. Čuva oči i srce

Kelj je bogat karotenoidima i vitaminom A, koji pozitivno deluju na zdravlje očiju jer štite od ultraljubičastog zračenja i slobodnih radikala. Istraživanja kažu i da umanjuju šanse za razvoj katarakte do 50 odsto. Obilje vitamina K u kelju štiti srce jer se veruje da smanjuje rizik od ateroskleroze.

3. Hrani kosti

Vitamin K ključan je i za zdravlje kostiju, a 100 grama kelja sadrži preko 1.000 procenata preporučenog dnevnog unosa. Ovaj vitamin poboljšava apsorpciju kalcijuma i smanjuje njegovo urinarno izlučivanje, pa vas čuva od frakture kostiju.