Izgradite odnos pun poverenja

Osluškujte potrebe deteta Kako će se vaše dete povezivati s ljudima i drugom decom zavisi od veze s vama. Zato u tom delu vaspitanja ne smete omanuti

Vrste afektivne vezanosti uspostavljene s roditeljem/roditeljima tokom prvih godina života deteta mogu trajati ceo život i uticati na odnose i veze koje dete kasnije kreira s drugima tokom detinjstva, adolescencije i zrelog doba. Sigurna vezanost takođe utiče na sposobnost deteta da uči i savladava svakodnevne životne izazove: deca koja imaju obrasce sigurne afektivne vezanosti često su sposobnija da samostalno istražuju, često su samostalnija, postižu bolje rezultate u školi, imaju uspešnije veze i ređe pate od depresije. Rano ili kasnije uspostavljanje afektivne vezanosti može uticati i na roditeljske veštine samog deteta. Zdrava, jaka i sigurna afektivna vezanost od ključnog je značaja za sveukupnu dobrobit deteta i porodice. Afektivna vezanost ima dubok uticaj na svaku komponentu ljudskog života: Um (kako razmišljamo i doživljavamo svet); Telo (sigurna vezanost dovodi do ređeg fizičkog oboljevanja, dobre higijene, kao i senzorne integracije); Emocije (čvrste veze pomažu da se ublaže i regulišu emocionalna stanja); Odnosi (čvrste veze podstiču kreiranje zdravih i pozitivnih aktuelnih i budućih odnosa) i Vrednosti, moral, duhovnost (čvrste veze utiču na pozitivne socijalne vrednosti, veru, saosećanje, žaljenje, smisao života). Bebe i deca uče kroz iskustva. Kada rastu u siromaštvu i/ili su zanemarena, često doživljavaju „toksični stres“, nagomilavanje negativnih, stresnih iskustava koja se često dešavaju i/ili su intenzivna, kada mala deca nemaju dovoljno jak „emocionalni štit” ili pozitivne odnose koje ih štite od štetnih posledica na njihovo fizičko i emocionalno zdravlje. Vrsta ranih emocionalnih iskustava koja bebe i deca imaju uticaće na to kako uče da se samoregulišu, kreiraju sigurne odnose pune poverenja (afektivno angažovanje) i uče kroz interakciju. Svako odojče i malo dete treba da ima toplu, blisku i stalnu vezu sa roditeljima i drugim glavnim starateljima u okviru koje i dete i odrasli nalaze zadovoljstvo i uživanje. Kada su roditelji i staratelji pristupačni i reaguju na bebine potrebe, kod deteta se razvija „bazično poverenje“, osećaj sigurnosti da su oni koji se o njemu brinu pouzdani. To detetu obezbeđuje „sigurnu bazu“(idealno bi bilo da ih ima više) iz koje dete može da ide u istraživanje sveta i da joj se vraća kad mu treba uteha. Dete koje ima pozitivna iskustva s povezivanjem („sigurna afektivna vezanost“) kreiraće nove odnose s drugim odraslima i decom na osnovu ovog inicijalnog „afektivnog iskustva“sa svojom majkom, ocem i drugim primarnim starateljima.