Zdravlje Multipla skleroza ipak može da se drži pod kontrolom
Lekove nove generacije koji usporavaju napredovanje bolesti u Srbiji prima samo 10 odsto obolelih, dok ostali primaju terapiju za ublažavanje tegoba
Multipla skleroza je oboljenje mozga i kičmene moždine, najčešće je progresivna i može dovesti do visokog stepena funkcionalne onesposobljenosti. Najčešće se javlja kod mlađih osoba, između 20. i 40. godine, mada nekad može da se javi i kod dece mlađe od 10 godina i starijih od 50. Nažalost, savremene lekove koji usporavaju napredovanje bolesti prima svega 10 odsto od 7.000 pacijenata u Srbiji sa ovom dijagnozom, dok ostali dobijaju terapiju koja im samo umanjuje tegobe.
Najvažnije je da se prepozna na vreme
Bolest obično dolazi podmuklo, sa simptomima kao što su iznenadni gubitak vida na jednom oku praćen bolom, slabost ekstremiteta, teškoće i koordinaciju i održavanju ravnoteže, spazmi mišića, zamor, utrnulost ekstremiteta ili dela tela, gubitak osećaja za dodir, teškoće s govorom, tremor i vrtoglavica.
Koji su načini lečenja ove podmukle bolesti dostupni pacijentima u Srbiji, pitali smo prof. dr Gordanu Tončev, direktorku Klinike za neurologiju Kliničkog centra u Kragujevcu.
– Kod nas postoji konsenzus da se pogoršanje multiple skleroze leči visokim dozama kortikosteroida u trajanju od pet dana s ciljem da se novonastale tegobe i neurološki znaci potpuno povuku. Ako ne dođe do potpunog oporavka, ponavlja se terapija duplo većim dozama kortikosteroida nakon dve nedelje. Ukoliko se radi o teškom pogoršanju, nakon dve nedelje radi se terapijska izmena plazme – objašnjava doktorka Tončev i dodaje da je veoma važno da se terapija započne na vreme jer je tako veća verovatnoća da će se tegobe povući i da neće nastati invalidnost.
Tok bolesti je moguće promeniti
Naša sagovornica kaže da su u poslednjih dvadesetak godina u svetu, a i kod nas, registrovani imunomodulatorni lekovi koji mo-
gu da modifikuju prirodni tok bolesti.
– Nažalost, u Srbiji je dostupna samo prva linija ove terapije, i to za nedovoljan broj pacijenata, a na osnovu epidemioloških podataka vidimo da se taj broj svake godine uvećava. Od 2005. o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje leči se oko 750 pacijenata, što je oko 10 odsto procenjenog broja obolelih. Svi oni leče se interferonima beta i glatiramer acetatom, koji su prva linija terapije. To su sve injekcione terapije koje se primaju svaki dan, svaki drugi dan, tri puta nedeljno ili jednom nedeljno – objašnjava doktorka Tončev.
Od 2005. godine, od kada se i kod nas primenjuje imunomodulatorna terapija, kod jednog broja obolelih više se nije javljalo pogoršanje.
– Oni su još uvek na terapiji, rade, rađaju decu i okolina često i ne zna da su bolesni. S druge strane, neki pacijenti ne shvataju neophodnost ranog lečenja, pojavljuju se u odmakloj fazi bolesti i zahtevaju terapiju u trenutku kad više ne ispunjavaju uslove za njenu primenu. Rano započinjanje terapije daje najbolje rezultate.