Lepota Suva koža treba da se leči

Kad koža počne da zateže, svrbi i puca, a kozmetički preparati ne pomažu, ne idite u salon po lek, već se obratite dermatologu

Suva koža je čest simptom i povod za odlazak kod dermatologa. Javlja se na svim delovima tela, ali češće na dlanovima, stopalima, kolenima, laktovima i licu. Prepoznaje se lako – zateže, peruta se, puca, javljaju se ranice, gruba je na dodir…

Kao i svakom drugom organu, i koži je potreban niz važnih hranljivih materija za pravilno funkcionisanje, poput nezasićenih masnih kiselina i vitamina. Nedostatak nekih od ovih materija pak doprinosi pojavi suve kože.

– Kako koža stari, broj lojnih i znojnih žlezda se smanjuje, što dovodi do smanjene sposobnosti kože da proizvodi znoj i lipide. Slično tome, sadržaj vode u koži i njena sposobnost zadržavanja vode takođe se smanjuju. Ovi faktori dovode do isušivanja, koje dopri- nosi starenju kože i nastanku finih linija i bora – kaže prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog i direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Sredstva za pranje spiraju masnoće

Međutim, pojavu suvoće kože ne izaziva samo starenje, već i drugi faktori. Na neke od njih ne možemo da utičemo, poput genetske predispozicije ili bolesti, dok na neke možemo – odabirom pravih sredstava za negu. Međutim, u oba slučaja je važno da reagujemo na vreme kako bismo izbegli moguće komplikacije.

– Isušena koža ne zadržava vodu, to jest prekomerno je gubi, te joj opada zaštitna funkcija i postaje podložna zapaljenskim procesima – upozorava naš sagovornik.

Spoljni faktori, poput hladnoće, vetrovitog vremena, UV zračenja ili kućnog grejanja najviše isušuju kožu. Nedostatak masnoća koje učestvuju u zaštitnoj funkciji kože takođe može biti izazivač suvoće, što je naročito izraženo ako koristite neodgovarajuća sredstva za pranje koja uklanjaju lipide.

Suva koža se javlja kao neželjeni efekat upotrebe mnogih lekova. Među njima prednjače diuretici, koji se piju kao dodatna terapija za snižavanje krvnog pritiska jer ubrzavaju izbacivanje vode iz tela, pa tako i iz kože. Slično dejstvo imaju i neki antibiotici i oralni lekovi protiv akni. Zato se uvek konsultujte s dermatologom ako strahujete da bi određeni lek mogao doprineti pojavi suve kože.

I dijabetes može da pravi problem

Genetika takođe utiče na ravnotežu vlažnosti kože. Neki ljudi imaju masnu kožu, a neki suvu – i ti tipovi kože su nasledni, iako ne morate imati isti tip kože kao vaši roditelji. Problemi kože kao što su atopijski dermatitis, psorijaza, dijabetes i ihtioza često imaju genetsku vezu.

Promene nivoa pojedinih hormona, naročito estrogena i testosterona, mogu uticati na nivo vlažnosti kože i količinu masnoća u njoj. To je posebno uočljivo posle menopauze, kada koža postaje suva usled slabijeg lučenja estrogena. Suvoća kože može biti i posledica šećerne bolesti, kao i hipotireoze ili usporenog rada štitaste žlezde.

Redovna nega suve kože podrazumeva upotrebu kupki sa esencijalnim masnim kiselinama, koje će omekšati kožu, i hidratantnih krema i losiona, koji će je vlažiti. Jedino na taj način se održava zaštitna funkcija i sprečava sušenje kože. Ove preparate, koje vam preporuči dermatolog, potrebno je nanositi kontinuirano, u određenoj količini, na toplu kožu pet minuta posle tuširanja.

Suva koža traži kupke s esencijalnim masnim kiselinama, koje omekšavaju kožu, i hidratantne kreme i losione, koji je hidriraju