Jedna od nas
Sandra Silađev Dinja POPULARNOST JE JEZIVA JER JE BESMISLENA
Od nje imate malo i dobro je što možete da je iskoristite za viši cilj.
Sada je lako biti popularan. Svako ko uđe u rijaliti i pokaže zadnjicu to može
Od nje imate malo i dobro je što možete da je iskoristite za viši cilj. Sada je lako biti popularan. Svako ko uđe u rijaliti i pokaže zadnjicu, to može
Zvezda „Instagrama“i „Jutjuba“, glumica i stendap komičarka Sandra Silađev (40), alijas Dinja, pojavila se u novoj seriji TV Prve „Istine i laži“i ulogom Olge ponovo oduševila publiku. Verovatno, između ostalog, i zato što nam je ponovo na neki način vratila Dinju, lik koji je stvorila i prethodnih godina koristila da u kratkim skečevima duhovito analizira svet u kom živimo.
Britku, ciničnu i duhovitu Dinju opet smo malo videli, ovoga puta kao Olgu, koja, dok leži na kauču kod psihijatra, govori opet sve one stvari koje nam je već poručivala: da je rakija bolja od lekova, da smo žrtve sistema i da ne treba da budemo ničiji robovi!
Njene Dinje smo svi mi, puni vrlina, mana i životnih peripetija. Autorski skečevi dočekali su svojih pet minuta u decembru 2015. i postigli neverovatnu popularnost... Ali vratićemo se na te početke, trenutno je ipak gledamo na malim ekranima skoro svako veče, i to u udarnim terminima
– Snimanje serije „Istine i laži“sasvim je novo poglavlje u mom životu. Počelo je letos. Olga ima 43 godine i učiteljica je po zanimanju. Iz prvog braka ima ćerku. U drugom braku ima sina i ćerku, tinejdžere. Nezadovoljna je jer se oseća neispunjeno na svim poljima i zato je odlučila da krene na psihotera-
Oduševila nas je kao Dinja, a obožavaćemo
je kao Olgu, ženu kojoj je više od svega
potreban jedan dobar psihijatar piju. Sličnost između mene i nje je što sam razvedena i imam ćerku – kaže Sandra.
Gluma je oduvek bila njena želja. Kao student sociologije pokušala je da položi prijemni i uspela. Upisala se na Akademiju umetnosti u klasi profesora Predraga Ejdusa, a diplomirala kod profesora Vladimira Jevtovića.
– Imala sam dva glumačka oca i učitelja, Vladu i Pecu. Ni kao studentkinja nisam maštala o ulogama Šekspirove Julije, Feme iz „Pokondirene tikve“ili Živke iz „Gospođe ministarke“. Ne doživljavam sebe kao glumicu tog tipa, iako su me profesori videli kao ministarku – kaže Sandra, koja se trudi da joj svakodnevica ostane ista. Za popularnost tvrdi da je jeziva jer je besmislena.
– Od nje imate malo i dobro je što možete da je iskoristite za viši cilj. Ali uvek je prolazna, ne shvatam je previše lično. Sada je lako biti popularan. Svako ko uđe u rijaliti i pokaže zadnjicu, to može.
Najčešće ismevam sebe
Budući da je na „Instagramu“prati preko šezdeset hiljada ljudi, koji s velikim nestrpljenjem iščekuju svaki novi snimak, popularnost je za nju već neko vreme normalna pojava. Dinja je veoma brzo postala zvezda društvenih mreža jer ima izrazito angažovan pristup svim temama, a zapravo predstavlja primenu drame u realnom životu.
– Nisam ni sanjala da će skečevi imati tolike preglede na društvenim mrežama. Svakodnevno mi ostavljaju komentare ispod klipova, predlažu teme. Kritike su retke. Najviše gledalaca tvrdi da ih likovi podsećaju na njima poznate. Upijač sam i posmatrač. Stvari i događaji me dodiruju jako i duboko. Sve analiziram iz raznih uglova.
U skečevima najviše ističe mračniju i zatvoreniju stranu ljudske prirode. Kad je čovek postiđen, osramoćen, ponižen, glup, smešan... Parodira i na sopstveni račun…
– Nije mi smešno kad neko ponižava druge. Zanimljivo mi je društveno neprihvatljivo ponašanje, nepristojno, nepopularno, nelepo... Najčešće ismevam sebe. Najzdraviji je i etički najčistiji humor na sopstveni račun. Dopada mi se kad, poništavajući sopstveni ego, ljudi postanu otvoreni, čisti i prijemčivi. To je vrhunska čistota bića – detinjasta i nežna.
Ne možemo svi biti jaki i moćni
Ona ne ulepšava likove. Smeta joj i boli je što se neko odbacuje jer je ružan, glup, debeo, smotan, nosi naočare, nije iste nacionalnosti, seksualne orijentacije ili političkog opredeljenja.
– Likove povezujem sa društveno prihvatljivim dimenzijama. Učinim ih simpatičnim, shvaćenim i prihvaćenim. Ne možemo svi biti jaki, moćni, uspešni, lepi, zdravi...
Sandru su birale uloge i scene, više nego ona njih. Diplomirala je s predstavom „Audicija“u Narodnom pozorištu. Godinu dana igrala je u „Dadovu“jednu predstavu sa svojom klasom. Učlanila se u lutkarsku trupu ,,Bajkamela“autora Amele Vučenović, glumice lutkarskog pozorišta ,,Pinokio“.
– Na akademijama ne postoji predmet lutkarstvo. Stekla sam sasvim novo glumačko iskustvo s trupom igrajući širom Balkana i po Evropi. Jedno od lepših iskustava mi je gluma na trgu malih gradova. Kao glumci iz davnina. Bili smo kao lakrdijaši. Glumili smo i u bolnicama.
Tada joj se dogodila ključna promena. U to vreme nije ni slutila da sve to o čemu mašta uveliko postoji.
– Godinu dana sam volontirala u Centru za sme- štaj i boravak dece i omladine ometene u razvoju. Početna ideja je bila da ih animiram. Ubrzo sam uvidela da takozvana dramska facilitacija može odlično da se uklopi u njihovu priču.
U to vreme je saznala i za „Aps Art“, primenjeno pozorište koje radi sa ljudima sa smetnjama u razvoju, zatvorenicima, zavisnicima od narkotika, decom.
– Tamo me je Aleksandra Jelić uvela u svet primenjenog pozorišta. Radi sa slabim, nemoćnim ljudima. Cilj je da teatar dođe kod ljudi, da pomogne nemoćnima da se kroz igru oslobode i iskažu što ih tišti. Tako se povezalo i zaokružilo sve o čemu sam dugo maštala i čemu sam stremila.
Štititi ljude je privilegija
Sandra sa ćerkom živi na Čuburi. U životu su joj dragocene i uloge ćerke, sestre i unuke. Radi sve što voli i voli one koje voli.
– Moram da radim i da budem mama. Imam pomoć porodice. Mogu da zamislim koliko je teško ženama koje se samostalno
snalaze. Najveći stres mi je pokušaj da uskladim želje i mogućnosti, a najveća privilegija to što štitim ljude. Smeta mi previše primitivizma, a premalo otvorenosti, razumevanja i saosećanja. Opuštaju me druženje s dragim ljudima, reka, more, kafane, igra i pevanje. Opet bih izabrala glumu. Gluma, to sam ja.
Ali ni tu nije kraj. Sandra je autorka stripa „Ne zna svinja šta je dinja“. Ovaj strip je pokušaj da se u drugoj formi trajno zabeleže njeni najupečatljiviji radovi, u čemu je poseban doprinos, svojim duhovitim rešenjima, dao ilustrator Dušan Stokić.