Legende: Marija Terezija Veliki jubilej najmoćnije žene Evrope
Kada je u 18. veku austrijska carica Marija Terezija vladala, ratovala, reformisala snažnu Dunavsku monarhiju i uz to rodila šesnaestoro dece, bili su to događaji bez presedana u svetskoj istoriji
Ove godine Beč, ali i cela Evropa nizom događaja i izložbi obeležavaju jubilej ove jedinstvene žene, za koju se od rođenja znalo da će biti takva.
Kako bi ga na tronu nasledila ćerka, njen otac Karlo VI morao je da donese odluku po kojoj su presto, u slučaju da nema muškog potomka, nasleđivale kćeri, što je već dugo bila praksa u protestantskoj Evropi. Desilo se ipak da dve konzervativne katoličke i pravoslavne monarhije preuzmu žene – Marija Terezija Austriju i Katarina Velika Rusiju. Do danas su ostale najuticajnije i najpoznatije vladarke svih vremena.
Dokazala je da vampiri ne postoje
Mnogo toga se dogodilo za 40 godina (1740–1780) vladavine austrijske regentkinje i u političkom i u privatnom životu. Ipak, ostala je najpoznatija kao reformatorka koja je uvela obavezno osnovno obrazovanje, izgradila puteve i naselila Švabe širom Podunavlja, ograničila i standardizovala mučenje u sudovima i zatvorima, borila se protiv predrasuda i dokazala Rumunima i Srbima da ne postoje vampiri, uvela je krompir u bečku kuhinju i tako se izborila protiv gladi i donela demografski napredak svojoj velikoj carevini.
Manje je sjajna strana medalje ona u kojoj je zapisano da je proganjala protestante i izgnala 20.000 Jevreja iz Praga, naređivala progon homoseksualaca i prostitutki i poslala u rat i smrt desetine hiljada ljudi da bi od svog arhineprijatelja, pruskog kralja Fridriha II otela malu, ali privredno veoma razvijenu pokrajinu Šleziju.
Zvali su je „glavna tašta Evrope“
U našim krajevima severno od Save i Dunava pamte je kao ženu koja je uvela pravnu državu, sredila ulice i uvela urbanistički red i danas vidljiv u vojvođanskim gradovima i selima, prokopala kanale i od mo-
čvare napravila žitnicu, da bi danas ti kanali bili zatrpani smećem i nebrigom. Ova slava joj ipak ne pripada u potpunosti, jer su na civilizovanju Vojvodine radili i drugi vladari iz različitih epoha i vremena. O njoj nije tačna ni glasina da je volela srpske mlade oficire. Naime, bila je odana žena Franca Stefana, proglašenog za cara Rimsko-nemačkog carstva 1745. godine, a nakon njegove smrti 1765. godine potpuno se povukla iz javnog života i nije prestajala da nosi crninu i udovički veo.
Od šesnaestoro dece šestoro je umrlo, dve ćerke su postale opatice, a ostala deca imala su ulogu da udajama i ženidbama šire uticaj Habzburgovaca u Evropi. Tako je Marija Terezija nazvana „glavnom taštom i svekrvom Evrope“. Dvojica sinova bili su habzburški carevi, a najslavnija i najoklevetanija ćerka nesumnjivo je Marija Antoaneta, giljotinirana u Francuskoj revoluciji zajedno sa mužem Lujem XVI i uz to postala čuvena po preporuci sirotinji da ako nema hleba, jede kolače.
Bila je mecena Mocartu i Hajdnu
Prestonica Beč trajno je i danas obeležena vladavinom ove carice, a njeno čedo, zamak Šenbrun, obilaze milioni turista iz celog sveta. Verovatno najlepši trg u Beču krasi spomenik Marije Terezije, visine od oko 20 metara. Figure na spomeniku predstavljaju vrline kao što su snaga, mudrost i pravičnost, a tu su i figure konjanika, njenih odanih vojskovođa. Nisu zaboravljeni ni umetnici kojima je bila mecena, kao što su Mocart i Hajdn.
Marija Terezija se u Beču doživljava kao majka nacije, pa bi svako ko ove godine posećuje ovaj fascinantni grad trebalo da poseti neku od mnogobrojnih izložbi, kao što su one u dvorcu Šenbrun, gde se organizuje posebna tura posvećena ovoj vladarki, izložbu „Porodica i zaostavština“u Riznici dvorskog na- meštaja u Marijahilfer ulici, Carsku kriptu u Kapucinerskoj kapeli blizu Trga heroja, Muzej dvorskih automobila, gde su izložene originalne kočije u kojima se vozila, arhiv, Terezijansku akademiju u Bečkom Novom Mestu, kao i mnogobrojna druga zanimljiva mesta.