Faze dečjeg crteža

1. Faza šaranja: deca šaraju i ostavljaju tragove za koje ne znaju šta znače. Ubrzo počinju da shvataju odnos između pokreta i tragova, pa tako ponavljaju određene linije. 2. Faza presimbolizma: oko treće godine dete kombinuje kružne linije s drugim linijama i pokušava da predstavi ljudsku figuru. Te ljudske figure imaju izgled punoglavca, krug iz koga vire dve crte, tj. noge. 3. Faza simbolizma: deca s pet ili šest godina crtaju ljudsku figuru koja ima jasno definisanu glavu, vrat, telo, noge i ruke i smeštena je u određeni prostor. 4. Faza realizma: u ovoj fazi crteži obiluju detaljima i složenim proporcijama. Deca žele da postignu što veću realnost u crtanju predmeta koji ih okružuju.

– Neki autori misle da deca koja često crtaju sunce ne pokazuju emocionalne smetnje. Ono što dete pomoću reči ne može, ne zna ili ne sme da izrazi, to izražava u crtežu. Zato crtanje za mališane nije umetnost, već najiskreniji način i sredstvo izražavanja – kaže Jezdićeva.

S njom se slaže i pisac Uroš Petrović, koji ističe da dete ne sme da misli kako ne ume da crta, jer je crtanje stvar stava, a ne umeće. Ne postoji niko ko ne ume da crta i zato treba hvaliti svaki detetov crtež, bodriti ga i stimulisati ga da nastavi da crta.

– Deca crtaju oči na vrhu glave, a to je greška. Mališani toga nisu svesni i treba im ukazati na tu grešku. Takođe im savetujte da telo na crtežu treba da bude u pokretu, u nekoj radnji – ukazuje Petrović na kraju.