Na srpski način

U drevnu japansku veštinu Jelena se zaljubila kao tinejdžerka, a danas je učitelj, nosilac crnog pojasa šestog dana i prva žena u Srbiji sa zvanjem majstora

Jelenu Vrzić (54) zatičemo na podu Sale prolećnog vetra, na strunjačama u centru „Dojo Harukaze“. Umesto očekivanih dugih drvenih štapova, u rukama joj je suva grana oko koje brižljivo plete bršljan.

– Da nam bude lepše dok treniramo. Ikebana donosi harmoniju u prostor, a aikido je harmonija pokreta – kaže Jelena.

Ustaje lako kao da pleše, a pri tom prvom susretu ne možete se odupreti utisku da u njenim očima žive blagost, ljubav i mir. Na brojna pitanja odgovara tako zanimljivo da poželite da je pustite da priča, ali mi za početak želimo da rešimo dilemu i saznamo po čemu se aikido razlikuje od drugih borilačkih veština.

– Sve ostale veštine se treniraju, a aikido se živi do poslednjeg atoma tela i najsitnije jedinice duše. U aikidu nema skokova. Sve je mirno i skladno, a cilj je postići harmoniju energije, što je i značenje te reči. Zato je to veština koja je dobra za decu, a posebno prija starijima, koji su već stekli životnu mudrost – priča.

Naravno, i tu ima raznih tehnika koje treningom treba savladati, a cilj je, kako kaže, bez bola nekoga izvesti iz težišta. Pokazuje kako se koristi boken, drveni mač, ili đo, dugački drveni štap koji imitira koplje. Jelena izgleda kao balerina dok u hakami, dugoj crnoj suknji koja se nosi preko belog kimona, ne odižući stopala sa strunjače, demonstrira pokrete s kojima se odavno saživela.

Cilj je izoštriti sva čula

– Hakama ima važnu ulogu jer dužinom skriva pokrete nogu koji treba da budu nepredvidivi za partnera.