Nije bilo prvog sastanka bez šampita i šetnje korzoom

Šetnja korzoom, šampita i boza, nekoliko sramežljivih osmeha i zaljubljenih pogleda i u devet pravac kući. Tako je izgledao prvi sastanak Dragane Jovanović, penzionerke iz Pančeva, koja je s tim istim mladićem s kojim je prvi put delila šampite već 43 godine u braku. – Sredinom šezdesetih izlasci su zapravo bile šetnje od sat vremena posle škole. Bilo je važno da se upoznamo i družimo. Ako i plane ljubavna iskrica, stidljivo smo je rasplamsavali – seća se Dragana. Kako je stasavala, počela je da ide i na igranke, ali samo nedeljom, od osam do deset. – Imala sam 20 godina, radila sam u „Petrohemiji“. Kolega mi je svaki dan pričao o svom kumu Be- ograđaninu s kojim je želeo da me upozna. I upoznao nas je. Od tog dana nismo se razdvojili – ponosno ističe. A Branislav je bio pravi kavaljer. Diskretan, ali elokventan. Obasipao ju je komplimentima, zasmejavao, ali ju je pre svega poštovao. Prvi put su se poljubili posle skoro mesec dana, a do venčanja nisu ni otišli dalje od toga. – Svaki dan je dolazio iz Beograda, donosio je cveće, bombonjere, pa čak mi je i pesme pisao. Šetali smo korzoom, družili se s prijateljima, išli u bioskop, na kolače… U devet sati bi me dopratio kući – priča Dragana. Posle nekoliko meseci zabavljanja upoznala ga je s roditeljima, a nakon godinu dana su se venčali. Danas imaju dva sina. – Znate, u to vreme se nije otvoreno pričalo o eksplicitnim temama, niti se paradiralo intimnim stvarima. To je bilo rezervisano samo za spavaću sobu, i to bračnu – kaže Dragana. Muškarci su tada bili kavaljeri, dodaje, i nije im bilo teško da ukradu cvetić iz nečije bašte i poklone ga devojci. Ona bi ga čuvala kao nešto najvrednije što poseduje. – Danas se to ne dešava. Sve manje je takvih kavaljera, ali i devojaka koje ne mare za poklone koji nemaju materijalnu vrednost.

I u ljubavi se sve promenilo iz korena. Utiske s prvog sastanka, od pre 50, 30 godina i sad, čuli smo od naših čitateljki