AKO IMATE RAK, NE ZNAČI DA ĆETE UMRETI
Snežana Mladenović iz Leskovca
Snežana Mladenović iz Leskovca tek je prešla pedesetu kad je saznala da ima rak grla. Dijagnoza, operacija i lečenje bili su noćna mora, ali je iz ove bitke izašla kao pobednica
Saznala je da ima rak grla. I to je bilo jezivo saznanje. Međutim, dok se trudila da nađe snagu i nastavi dalje nakon teške operacije, život joj zadaje još jedan udarac. Samo godinu dana kasnije ispod pazuha joj je otkriven melanom koji se aktivirao usled zračenja.
– Organizam mi je dugo poručivao da nešto nije u redu. Stalno sam bila umorna, promukla, noću sam kašljala... Zbog toga sam 2013. godine otišla kod lekara, ali nakon površnih pregleda rekli su da mi nije ništa i poslali su me kući. Moji zdravstveni problemi nisu prestajali, pa je 2014. godine urađena biopsija, a dijagnoza je bila – rak grla. Strašno je to saznanje. U jednom trenutku imate sve – zdravlje, porodicu, posao, a onda se suočite sa činjenicom da ste oboleli od najgore bolesti na svetu. I onda vas za godinu dana, izmučenu i slomljenu od svega, sačeka vest da imate melanom – priseća se Snežana trenutka kad je morala da se suoči sa činjenicom da joj je zdravlje ozbiljno narušeno.
Nisam verovala da ću se izvući
Usledio je najteži period u njenom životu, obojen strahom i beznađem. Nije verovala u izlečenje.
– Bila sam u tako očajnom stanju da se verovatno ne bih ni operisala da moj mlađi sin nije insistirao. Kad sam se nakon operacije probudila iz narkoze, bilo mi je žao što sam živa. Bezvoljnost je trajala dve godine, a onda se u moj život vratila moja prijateljica iz detinjstva, Mimica Stefanović Kostić, pesnikinja, i promenila ga za 180 stepeni – priča Snežana.
Počele su zajedno da idu na književne večeri, a Snežana da piše svoje prve stihove i prozu.
– Mimica i ja se nismo videle 35 godina. Neko joj je
Tek je prešla pedesetu kad je saznala da ima rak grla. Dijagnoza je stigla kao presuda, operacija i lečenje bili su noćna mora, a gubitak govora najveća kazna. Ipak, iz ove bitke izašla je kao pobednica
rekao da sam bolesna i došla je da me vidi. Otišle smo zajedno na promociju jedne knjige, pa druge, treće... Poezija je melem za moju dušu. I sama sam počela da pišem. Lakše mi je bilo da tako izbacim sav bol koji se nakupio u meni – kaže Snežana.
Zahvaljujući pisanju, njen život se polako vraća u ravnotežu.
– Želela bih da svima koji prolaze kroz nešto slično poručim: „Ako imate rak, ne znači da ćete umreti. Za početak, naučite da volite sebe, da brinete o svojim željama i potrebama.“Ja to nisam znala. Samo sam gledala kuću i decu, sebe nikada.
Pre nego što se razbolela Snežana je radila kao blagajnica u jednoj državnoj firmi.
– Završila sam srednju novinarsku školu, maštala da ću biti poznati novinar, ali me je život odneo na drugu stranu. Ali pisanje mi je izgleda bilo predodređeno – smeje se.
Snežana ima dva odrasla sina, Marijana i Nikolu, na koje je beskrajno ponosna.
– Tokom bolesti sinovi su mi, pored supruga Dragana i sestre Jadranke, bili najveća podrška. Sinovi i unuci su mi zenica oka, razlog što se i dalje borim da živim.
Zbog unuka sam progovorila
Ne krije da joj najveću radost donose Aljoša (8) i Sergej (5). – Doživela sam da ispratim starijeg unuka u prvi razred, to mi je bila najveća želja. Zbog unuka sam ponovo naučila da govorim, da bih s njima mogla da komuniciram. Uživam da im ugađam, a oni mi uzvraćaju na najlepši način – čistom dečjom ljubavlju.
Snežana kaže da ju je bolest, koliko god bolna bila, mnogo čemu naučila.
– Najvažnije je što mi je upravo bolest pokazala ko su mi pravi prijatelji. Od gomile ljudi oko mene ostala su samo dva-tri iskrena druga. Zato na njih danas gledam kao na najveće bogatstvo.
Niko, kaže, u bolesti ne može da vas razume tako dobro kao oni koji su i sami prošli kroz pakao tražeći put ka izlečenju.
– Zato sam aktivna u Udruženju obolelih od raka i osoba sa stomom „Hrast“. Volonteri ovog udruženja i bivša predsednica Zorica Menković mnogo su mi pomogli da se izvučem iz depresije i zato sam im večno zahvalna.
U jednom trenutku imate sve – zdravlje, porodicu, posao, a onda se suočite sa činjenicom da ste oboleli od najgore bolesti na svetu