Moja deca, moja reprezentacija
Maja Kovačević iz Kraljeva, preduzetnica i mama jedanaestoro dece Trudnoća, porođaj, dojenje, pa sve ukrug. Ovako bi se ukratko mogao opisati Majin život u poslednjih 12 godina. Želela je veliku porodicu i taj san ostvario joj se s njenim Rašom. Sada odgajaju jedanaestoro dece, imaju svoju firmu i ne skidaju osmeh s lica
Šest sati ujutru. U kući Kovačevića u selu Vrdila kod Kraljeva mir i tišina. Mama Maja ustaje prva, brzo se sprema i pije kafu s nogu, a onda ide od sobe do sobe i razbuđuje svoju vojsku, svoje jedanaestoro dece. Neretko se probude i sami – i tada u sekundi nastaje haos. Svi uglas samo dozivaju mamu i nešto traže, a ima i onih koji bi da se maze. Uvek nekome nešto fali, pa tako jednima nedostaju čarape, drugima trenerka ili majica, a oni najmlađi negoduju jer žele da im se promeni pelena, pronađe duda ili napravi mleko. A za pranje zuba u toaletu maleni Kovačevići moraju da čekaju u redu.
– Jutro nam je najteži deo dana. Tad svima nešto treba u istom trenutku, a još njih šestoro žuri da se spremi za školu. Ali to traje do osam i posle toga nam dan izgleda kao u svim drugim porodicama. Stariji su u školi, a ja i ovi mlađi spremamo ručak i obavljamo druge obaveze – kaže Maja (37), koja je sa suprugom Radišom od svoje 17. godine.
Pola kila čokolade da se svi zaslade
Iako imaju jedanaestoro dece, nije imala blizanačke trudnoće, a u ulozi majke prvi put se ostvarila u 25. godini. Tad su dobili Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci, a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom, kad je rodila Ružicu. Priznaje nam da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, iako ima samo brata.
– Znate šta, kad žena pored sebe ima dobrog muža i dobrog čoveka, onda može da ima i desetoro dece. Samo je bitno da je on razume i podržava, a meni se posrećilo da nađem takvog muškarca – iskreno priča Maja o svom Raši, koji je u trenutku naše posete bio u bolnici zato što je polomio kuk.
U njihovoj kući ne postoji podela na muško-ženske poslove, a i deca imaju svoje obaveze. Tako je Miloš zadužen da ide u prodavnicu, Milica vodi računa imaju li svi čarapice na nogama kako se ne bi prehladili, Milan i Mihailo brinu o bebama – i vrlo su požrtvovani i odgovorni iako su tako mali.
Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i na vreme moraju da misle o svemu, jer organizovati život u jednom tako velikom domaćinstvu nalik je organizaciji posla u manjem preduzeću. Ipak, najgore je kad zakaže tehnika.
– Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš – i to nas potpuno parališe, jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno po-
većava – kaže Maja, pa skoči sa kreveta da pomeri nestašnog Miodraga kako mu lampa ne bi pala na glavu.
Otkriva nam i da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede.
Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i, umesto igračkama, najviše vole da se igraju jedni s drugima.
Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć, u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.
– Kad zaspe, obavezno ih obiđem. Prvo ih prebrojim, a kad se uverim da su svi tu i kad vidim kako bezbrižno i slatko spavaju, shvatim koliko sam srećna žena – priča Maja i dodaje da se tad u tišini vrlo često presabira da li se tokom dana ogrešila o neko dete, kao i da li je dobar roditelj.
Svesna je da fizički ne može svakome da se posveti u onom trenutku kad je njima to potrebno, pa je zato ponekad i grize savest. Ali brzo je prođe, jer i da ima dvoje dece, ta pitanja bi je svakako ponekad mučila.
Ćutimo, radimo i borimo se za decu
Ipak, najviše se iznervira kad deca iz škole dođu zabrinuta zato što su ih drugari zadirkivali.
– Deca kô deca. S komentarima znaju da budu vrlo okrutna i surova, pa su tako prozivali našu decu govoreći im: „Koliko vas ima! Pa vi ste kao Cigani“. Ali Rašo i ja uvek porazgovaramo s njima, objasnimo im zašto ne treba da obraćaju pažnju na takve komentare i brzo ih to prođe.
Na sreću, deca su nam pozitivna, baš kao i ja – objašnjava Maja, koja je po zanimanju novinar.
Ona nije samo mama, već je i uspešna poslovna žena. Sa suprugom Radišom ima izdavačku kuću „Glas Srbije“, koja izdaje „Kraljevske novine“, kao i „Glas Srbije“. Iako se od izdavaštva teško živi, Kovačevići ne kukaju. Naprotiv, nervira ih kad se o velikim porodicama u našoj zemlji priča kao o velikom socijalnom problemu.
– Čim počnete da se žalite kako vam loše ide, odmah sledi rafal pitanja i osuda. Šta vam trebaju tolika deca, od čega mislite da ih izdržavate i školujete, ni-
je poenta samo praviti de
cu... Baš zato imam veliku želju da dokažem da to nije tako i iz tog razloga mi ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu – naglašava Maja i otkriva da je i predsednica udruženja „Persida Karađorđević“, koje se bavi problemima porodica s više dece.
Zato što imaju privatnu firmu, Kovačevići nemaju pravo ni na dečji dodatak, ali kako kažu, ne posmatraju život kroz novac.
– Svaka druga porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Mislim da uopšte nije problem u novcu. Hoće ljudi svoj mir, neće da im neko ovako kao meni stalno visi nad glavom i čupa ih po ceo dan. Ali ja to volim i moja deca su moj život – zaključuje Maja na kraju razgovora, tokom kog je u svakom trenutku oko nje bilo bar četvoro dece. Jedni su se smenjivali u krilu, drugi na ramenima, a treći na nogama. I tako po ceo dan.
Kad deca zaspe, u tišini se vrlo često presabiram jesam li dobar roditelj, kao i da li sam se tokom dana ogrešila o neko dete