Nesanica kreće posle 45.
Spavajte dovoljno, živećete duže
To su godine kada počinje da opada melatonin, hormon koji kontroliše ritam budnosti i spavanja u našem organizmu. On je poznat i kao eliksir mladosti, zato što pre regulišite san
To da tinejdžeri vole da spavaju do podne, a da se njihove bake i deke bude s prvim zracima sunca nije ništa novo. Dok bebe traže ukupno oko 16 sati sna dnevno, starijoj deci je potrebno oko 11 sati, adolescenti se najbolje osećaju sa devet sati sna, odrasli sa sedam-osam.
Smatra se da je optimalna dužina sna najmanje šest sati, poželjna je oko sedam-osam, sok san duži od osam sati dugoročno gledano povlači negativne posledice po zdravlje.
Ritam budnosti i spavanja u našem organizmu kontroliše hormon melatonin, koji luči pinealna žlezda – epifiza. Sa starošću dolazi do promena u vezi sa spavanjem. Već nakon 45. godine života lučenje melatonina naglo opada i zbog toga se mogu javiti prvi simptomi nesanice, otežano uspavljivanje i problemi sa isprekidanim snom tokom noći. A ako se problemi poremećaja sna javljaju često i nesanica postane svakodnevna pojava, potrebno je preduzeti mere za regulaciju sna.
Hronična nesanica negativno utiče na opšte zdravlje jer dovodi do iscrpljenosti, razdražljivosti, smanjenja koncentracije i radne sposobnosti, može uzrokovati i produbiti depresiju, naruši- ti imunitet. Nedostatak sna se povezuje sa nizom ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčani i moždani udar, dijabetes tipa 2 i gojaznost. Kao posledica nedovoljnog sna povećano se luči hormon koji kontroliše osećaj gladi, povećava se i nivo kortizola, hormona stresa. Brojne studije su pokazale da osobe koje dovoljno spavaju zdravije i duže žive.
Istraživanja su pokazala da su osobe koje spavaju manje od šest sati tokom noći za 30 posto izloženije riziku od gojaznosti nego one koje spavaju između sedam i devet sati
– Dovoljan nivo melatonina u krvi obezbeđuje zdrav i okrepljujući san, a osim regulacije ritma budnosti i sna, melatonin doprinosi i normalnoj funkciji imunosistema, povoljno utiče na nivo krvnog pritiska i učestvuje u regulaciji telesne temperature. Odličan je antioksidant i mnogi naučnici ga nazivaju hormonom mladosti jer usporava starenje ćelija – objašnjava mr ph Saška Bogavac i dodaje da ga možemo koristiti i ako nemamo problema sa nesanicom kao jak prirodni antioksidant koji regeneriše sve naše ćelije.