Infarkt češće kosi dijabetičare
Kod ljudi s dijabetesom brže se stvaraju naslage na zidovima krvnih sudova, što neminovno vodi ka srčanom udaru, angini pektoris, moždanom udaru ili oštećenju perifernih krvnih sudova
Vodeći uzrok umiranja kod pacijenata koji boluju od dijabetesa upravo su bolesti srca i krvnih sudova. Ova činjenica nametnula je potrebu da se povezanost ove dve bolesti detaljnije izuči.
– Pokazalo se da kod dijabetesa postoji nekoliko važnih faktora koji doprinose visokom riziku za kardiovaskularne bolesti, a to su: poremećaj metabolizma šećera, odnosno porast nivoa glukoze u krvi, promena u metabolizmu masnoća, što dovodi do visokog holesterola i triglicerida, porast krvnog pritiska, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje i nasledni faktori – objašnjava prof. dr Katarina Lalić iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS-a.
Ona kaže da se dugo mislilo da je sama glukoza glavni razlog za nastanak ateroskleroze, naslaga na zidovima krvnih sudova, koja se često javlja kod dijabetičara.
– Pokazalo se da glukoza nije jedini razlog. Kao posledica poremećaja metabolizma glukoze javlja se i zgrušavanje krvi, lakše se stvaraju trombovi, a oštećuju se i unutrašnje zaštitne membrane krvnog suda – navodi doktorka Lalić.
Kod pacijenata s dijabetesom češća je i gojaznost, posebno u predelu stomaka, što dodatno opterećuje
Više od 415 miliona ljudi na svetu ima dijabetes tip 2, a od toga 193 miliona ljudi ne zna da ga ima
važne metaboličke procese u jetri i dovodi do poremećaja masnoća.
– Sve to zajedno utiče da se brže stvaraju naslage na zidovima krvnih sudova, pre svega srca, što neminovno vodi ka srčanom udaru, angini pektoris, moždanom udaru ili oštećenju perifernih krvnih sudova koje se može završiti gangrenom i jednom od najtežih posledica: amputacijom – upozorava doktorka Lalić.
Žene do menopauze zaštićene su od ateroskleroze ženskim polnim hormonom estrogenom i zato ređe obolevaju od kardio-
vaskularnih bolesti nego muškaraci istog životnog doba.
– Međutim, ako obole od dijabetesa, ta zaštitna uloga ženskih polnih hormona potpuno se gubi, pa je rizik isti kao kod muškaraca. Veoma je važno u tom periodu sprečiti dobijanje u težini primenom adekvatnog načina ishrane. Da bi se to postiglo, neophodna je ne samo promena načina ishrane već i količina hrane koja mora biti manja u odnosu na period pre menopauze – savetuje doktorka Lalić.