U srcu žene: Ružica Reljan
Prvo kod psihologa, onda na dijetu
Ceo život sam bila gojazna. Smatram da postoje dve vrste gojaznih ljudi: oni koji su svesni da imaju problem, jedu i ne mogu da se zaustave i oni koji kažu da im to ne smeta, a ne mogu da dišu. Ja sam i sa 120 kilograma bila vrlo pokretna, ali znala sam da imam problem. Smetalo mi je što ne mogu da kupujem garderobu koju želim, što me sve sa svih strana steže, što mi je bilo tesno u sopstvenoj koži – počinje svoju priču Ružica Reljan i dodaje da je predrasuda da su gojazni ljudi lenji. Oni samo imaju problem. S njim se neko izbori, neko ne. Ona je rešila da se izbori, ali nije bilo lako.
Nisam mogla da stanem na noge, to je presudilo
Svaki put kada bi joj se nešto loše desilo, Ružica bi se, kaže, lečila hranom. Zavisno od toga u kojoj je psihološkoj fazi, jela je određenu hranu – za emocije je tu uvek nešto kremasto, čokoladno, za nervozu je tu testo. Neredovno se hranila, oko sedam-osam uveče imala bi prvi obrok, bez mere.
– Nema s kojom dijetom nisam pokušala. I sve je bilo bezuspešno. Moja psiha jednostavno nije bila spremna za promenu – iskrena je Ružica, po profesiji diplomirani ekonomista i rukovodilac Sektora operativnih poslova u kompaniji „Cepter internešenel“.
Zato je poslednjih pet godina mnogo radila na sebi, prošla koučing radionice i seminare. Njena interesovanja govore o njenoj znatiželji, spremnosti da neprestano uči, da radi na sebi. I sve to poklopilo se s jednim važnim događajem.
– Presudni momenat bio je u februaru prošle godine. Imala sam problem sa diskus hernijom, toliko sam se ukočila da sedam dana nisam mogla da stanem na noge. Mesec dana sam išla sa štapom. Tad sam
Da bi svojim iskustvom pomogla ljudima sa istim problemom, Ružica je oformila „Fejsbuk“grupu „Hronologija zdravog života“ Ako ne pomognete sebi, niko drugi vam ne može pomoći. Najvažnije je da se osvestite
imala 123 kilograma – priča.
Odlučila je da će nešto preduzeti ili će ići na gastrični bajpas. S različitih strana došla je do pravih informacija i počela je svoju bitku.
Za mesec dana krvna slika bila mi je odlična
– Bila sam na kontrolisanoj proteinskoj ishrani, sve vreme pod lekarskim nadzorom. Na svakih 15 dana vadila sam krv. Posle oko mesec dana krvna slika mi je bila odlična. U strogoj fazi kontrole bila sam mesec dana, već u maju počela sam da unosim raznovrsniju hranu, ali i sada jako vodim računa o glikemijskom indeksu hrane. Šećer sam sasvim izbacila – kaže.
Prvi mesec podrazumevao je detoks organizma i lekari su je upozorili da može da očekuje razne simptome. Pritisak bi joj padao na 90/60, nekoliko dana imala je groznicu, vrtelo joj se u glavi…
– Ne znam kako je narkomanima, ali pretpostavljam da ta kriza tako izgleda – kaže Ružica, koja sada ima više energije, a sa gubitkom kilograma pojačala joj se i volja da tim putem nastavi.
Sada glad osećam iz želuca, ne iz glave
Posle prve krize sve je krenulo lako, ustalili su se redovni obroci. Glad sada, kaže, oseća iz želuca, ne iz glave. Jede svežu, neprerađenu hranu, prema preporuci stručnjaka unosi dobro odmerene obroke, sprema bez dodatne masnoće, pa kašiku ulja dozvoljenu tokom dana koristi, kaže, samo za salate.
Mnogo ju je motivisalo i to što je na kanalu TLC gledala emisiju „Moj život sa viškom kilograma“. Žena od 330 kilograma koju muškarac kupa šlaufom u dvorištu bila je slika koja ju je pokrenula.
– To je za mene bilo jezivo i terala sam sebe da to gledam. Nisam bila ni blizu toj kilaži, ali pitala sam sebe: „Zar hoćeš ovako da izgledaš?“– priča.
Još uvek je, kaže, u procesu mršavljenja, treba da skine još desetak kilograma do željenih 75, ali reč „moram“nikad ne koristi. „Mogu, hoću, želim“, smatra, mnogo su korisnije. I što je veoma bitno, nikome ovog puta nije pričala da je na posebnom režimu ishrane.
– Ljudi greše, iz dobre namere vam ponude kockicu čokolade s rečima da dijetu nastavite sutra. Ne znaju da ne bih bila tolika da sam znala da uzmem samo kockicu. To je kao da alkoholičaru ponudite čašicu rakije, pa mu kažete da od sutra ponovo nastavi bez alkohola – iskrena je Ružica.
Više se družim, izlazim, putujem
U Beogradu, kaže, ne postoji nutricionista kod kog nije bila. Za sebe kaže da je u duši uvek bila mršava. Šok bi nastao kad bi se videla u ogledalu. Sada mnogo pešači, a već je zakazala program s ličnim trenerom.
– Nisam želela da izgubim fokus sa ishrane. Mislila sam da će mi vežbe uneti zbrku. Znajući sebe i svoje obaveze, plašila sam se da ne odustanem. Sada sam mentalno spremna i mogu da počnem i s vežbama – priča Ružica, koja je sada i društveno mnogo aktivnija. Više izlazi, upoznaje ljude, a nova putovanja isplanirala je već za februar.
– Inače sam temperamentna žena, ali sam se kroz sve ovo nekako smirila i mentalno. I mnogo se više smejem, zračim drugačije. Ta moja muka, nezadovoljstvo sobom, odslikavala se i u komunikaciji s drugima – priča.
Ružica napominje da je podrška bližnjih važna, ali da ni porodica, ni prijatelji, ni partner ne mogu to umesto vas da učine. Pitanje je, kaže, samo koliko je gojazna osoba mentalno spremna da se odreknete svoje zaštite, jer debljina je zaštita.
– I mnogo je bitno da volite sebe, a debljina je jedna vrsta mržnje prema sebi. Jer onaj ko voli sebe, ne maltretira svoje telo.