SVI ME PITAJU KO JE UBICA
Iza nje su tri decenije karijere, mnogo nagrada, milioni aplauza. Trenutno je gledamo u seriji „Ubice mog oca“kao majku glavnog junaka, pa smo je, kao i pola Srbije, pitali kada ćemo konačno saznati ko je ubica
Iza nje su tri decenije karijere, mnogo nagrada, milioni aplauza. Trenutno je gledamo u seriji „Ubice mog oca“kao majku glavnog junaka, pa smo je, kao i pola Srbije, pitali kada ćemo konačno saznati ko je ubica
Glumica aristokratske lepote i raskošnog talenta iza sebe ima blizu 100 pozorišnih premijera, 20 domaćih filmova, desetak serija i isto toliko koprodukcija. Pored domaćih velikana, poput Mire Stupice i Petra Kralja, glumila je i sa svetskim zvezdama – Sofijom Loren, Rejfom Fajn- som, Džerardom Batlerom, Vanesom Redgrejv, Džesikom Čestin...
Osvojila je mnogo nagrada i aplauza, a tek joj je uloga Olje Jakovljević, majke inspektora Aleksandra Jakovljevića, koga u seriji „Ubice mog oca“glumi Vuk Kostić, donela pravu popularnost.
– Televizija je čudo, moje komšije u Beogradu i na Adi Bojani, gde provodim leta, tek sada znaju da sam glumica. Uz to obavezno ide pitanje: „Ko je ubica?“Ne veruju kad im kažem da ne znam – smeje se Elizabeta (57).
Publika je u prvoj sezoni pomislila da je baš Olja Ja- kovljević ključni lik za otkrivanje ubice.
– Očekivala sam da će neko ko svoju ulogu u prvoj sezoni odigra dobro, u drugoj dobiti veći prostor. Meni se desilo obrnuto. Ali biće i treća sezona, sve je moguće... Uživala sam snimajući ovu seriju. Vuk je veliki profesionalac, pravi muškarac. Mislim da se on, kao alfa mužjak, u privatnom životu isto tako suspreže da pokaže emocije prema majci, pa je izgledalo kao da ne glumi. Moj sin ima 20 godina i taj stav mi je i te kako poznat. Zbog toga tako dobro funkcionišemo bez mnogo reči – priča nam.
Učila sam od Mire Stupice i Petra Kralja
U Pozorište na Terazijama Elizabeta je stigla pre više od 30 godina. Iako nije sanjala o mjuziklu, dok se u klasi Predraga Bajčetića spremala da postane glumica, potrudila se da do perfekcije savla-
da sve zahteve ovog žanra.
– Moj prvi angažman nakon Akademije bio je u „Ateljeu 212“, u predstavi „Marija se bori s anđelima“. Igrala sam ćerku Mire Stupice. Miru pamtim po neverovatnoj sposobnosti da vlada scenom. Bio je tu i Petar Kralj, moj omiljeni glumac. Drugi veći angažman bio mi je u „Seobama“, glumila sam Katinku. Onda sam uskočila u predstavu „Vrteška“na Terazijama i ostala sam tu, evo, više od 30 godina.
Ređale su se mnoge uspešne predstave, svaku je Elizabeta odigrala s velikim žarom, ali izostale su značajnije televizijske i filmske uloge u domaćim ostvarenjima. Na sreću, njen talenat prepoznali su strani reditelji.
– Svi najveći glumci s kojima sam igrala beskrajno su skromni ljudi, uključujući i zvezdu kao što je Sofija Loren. Ona je prava dama. Dostojanstvena, smirena i strpljiva.
Još čekam ulogu života
Kad stane na scenu, Elizabeta zaboravi na sve drugo.
– Naš posao je zaista terapeutski, kako za nas glumce, tako i za publiku.
Najponosnija je na svoje uloge u predstavama „Odvažne žene“, „Tramvaj zvani želja“i „Ključevi od Leraha“. Njih je odigrala „do gole kože“, cela im se dala.
– Ponosna sam i na predstavu „Dva mirisa ruže“, koju su mnogi gledali i po 10-15 puta. Predstava „Igra parova“u BDP-u uvek dobija aplauz kao da je premijera.
U Pozorištu na Terazijama trenutno igra u predstavama „Čikago“, „Ženidba i udadba“i „Glavo luda“, a sa školskom predstavom „Veselo pozorje“s Veselinom Stijovićem obilazi Srbiju.
– Najsrećnija sam kad u publici vidim decu koja nas gledaju širom otvorenih očiju, u nekom selu gde glumci ranije nisu zalazili.
Ostao je u njoj, kaže, žal za klasikom.
– Volela bih da zaigram u nekom Šekspirovom, Čehovljevom ili Molijerovom komadu. Ledi Magbet je uloga koju priželjkujem. Još čekam i dobru filmsku ulogu.
Nagrade za rad nisu izostale. Okitila se „Zlatnim vitezom“u Moskvi, dobila „Zlatnu kolajnu“na Međunarodnom festivalu monodrame u Zemunu, nagradu za najbolju glavnu ulogu u Kotoru na Međunarodnom festivalu deteta, dvaput je bila dobitnica godišnje nagrade u matičnoj kući...
Volim svoj mali raj na Adi Bojani
Kad nije na sceni, Elizabeta uživa s porodicom – sinom Ilijom i suprugom Vladom Krnetićem, džez muzičarem. Veoma je bliska s majkom i sestrom, koje je podržavaju u svemu.
– Ilija studira psihologiju i toliko je svoj da imam običaj da mu kažem: „Baš si težak za vaspitanje“, a onda moja sestra dobacuje: „Hajde, ćuti, i ti si bila takva“– kaže Beti i dodaje da i ona voli psihologiju i da bi se time bavila da nije glumica.
U slobodno vreme ide na sve pozorišne predstave u gradu, druži se s drugaricama iz detinjstva, vežba, planinari... Već 25 godina bar dva meseca godišnje provodi u svojoj kućici na Adi Bojani koja joj je drugi dom.
Iz detinjstva nosi lepa sećanja. Do polaska u školu živela je s bakom, ujakom i njegovom decom u Novoj Pazovi.
– Bio je to najlepši period u mom životu. Namažu nam mast na hleb i puste nas da se bosi igramo do mile volje. Dodir s prirodom i kaldrma, divota. Draga su mi i sećanja na školske dane u Zemunu. Tu sam stekla prijateljstva za ceo život.
Kažu mi reditelji: „Ne zovemo te jer nisi popularna“. „Pa ko se rodio popularan?“, pitam ja Svi najveći glumci s kojima sam igrala beskrajno su skromni, uključujući i Sofiju Loren