KALIJUM I KALCIJUM, POKRETAČI ŠTITNE ŽLEZDE

Odnos kalcijuma i kalijuma zove se tiroidni odnos i kad nije dobar, štitna žlezda ne radi kako treba

Odnos kalcijuma i kalijuma zove se tiroidni odnos i kad nije dobar, štitna žlezda ne radi kako treba

Ako je nivo kalcijuma četiri puta veći od nivoa kalijuma, štitna žlezda ne radi dobro

Postoje četiri glavna minerala koja pomažu u regulisanju rada tiroidne žlezde i nadbubrežnih žlezda. To su kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. Normalan nivo za svaki od ovih minerala izražen je u miligramima ili u procentima – za kalcijum je 40, magnezijum 6, natrijum 25 i kalijum 10.

– Da bi naš organizam usvojio određene minerale, njihove vrednosti moraju biti u odgovarajućem odnosu. To je kao sa orkestrom koji svira. Zvuk koji čujemo rezultat je dejstva svih članova orkestra. Ako jedan izostane, promeniće se zvuk celog orkestra. Tako je i s mineralima – objašnjava prof. dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i autor knjige „Moć i nemoć organizma“.

Odnos vrednosti kalcijuma i kalijuma naziva se tiroidni odnos jer ova dva minerala regulišu rad tiroidne žlezde.

Kalcijum je usporava, a kalijum ubrzava.

– Da bi ova žlezda funkcionisala maksimalnim kapacitetom, mora da postoji prava ravnoteža između vrednosti ova dva minerala. Ako neko ima previše kalcijuma u tkivima u odnosu na kalijum, recimo kalcijuma ima 4,7 puta više od kalijuma, tiroidna žlezda neće biti dovoljno aktivna i tad će ta osoba imati manjak energije.

Dakle, što je više prvog minerala u odnosu na drugi, žlezda postaje slabija, a naša energija pada.

Rutinski test funkcionisanja tiroide, koji podrazumeva proveru vrednosti tiroksina, hormona T4, iz krvi nije skroz pouzdan.

– Neko može imati normalan nivo tiroksina, a da ima slabu tiroidnu žlezdu. Zbog disbalansa minerala tiroksin može da cirkuliše, ali nije efikasan. Zato uvek, pored hormona štitne žlezde, treba analizom krvi ispitati i kalijum i kalcijum – zaključuje profesor Stojiljković.