Hobotnice Svetog Save
Ispisujući Studenički i Hilandarski tipik, te svojevrsne srednjovekovne manastirske pravilnike, Sveti Sava posebno sugeriše šta se i kad sme jesti. Naročitu zanimljivost u tim dragocenim spisima predstavlja insistiranje na konzumaciji hobotnica. Ako prihvatimo da to nije neobično kada je reč o Hilandaru, budući da se on nalazi u blizini mora, postaje gotovo misteriozno kad se hobotnice pojave i u monaškom jelovniku Studenice. Međutim, kad se ima u vidu da monah treba da se uzdrži od konzumacije namirnica koje podrazumevaju krv i vatru, te da se riba jede izuzetno retko, upravo zbog krvi, uporednim uvidom u ishranu ondašnjeg vizantijskog monaštva postaje jasno da su hobotnice, lignje i školjke često na monaškoj trpezi i to ne kao ekskluzivne delicije, već kao ona hrana koja ne sadrži krv. Da nije reč samo o lepim željama i preporukama, pokazuju i pojedine freske, poput predstave mora na „Strašnom sudu“u Gračanici ili „Krštenja Hristovog“u Ljeviškoj, na kojima su vrlo tačno naslikane raže, lignje, jegulje i različite vrste riba i plodova mora. Pored neobičnih hobotnica, Sveti Sava posebno insistira na napitku koji naziva „ukrop sa kiminom“. Iako se pojam ukrop najčešće vezuje za jednu vrstu supe, čini se da je u kontekstu u kojem ga Sveti Sava pominje reč o prokuvanoj mlakoj vodi s kimom. Antizapaljensko, lekovito dejstvo kima vrlo je dobro poznato, a sugestija da se on kombinuje s toplom vodom nedvosmisleno ukazuje na to da čovek srednjeg veka na svoj način dobro razume proces detoksikacije.
Organizacija i produkcija JELENA VUKELIĆ; recepti i tekstovi TAMARA OGNJEVIĆ, istoričarka umetnosti, gastroheritolog, direktorka i suvlasnica Artis centra; hranu pripremio VLAJKO PEŠIĆ, šef kuhinje restorana „Korzo“(Savski kej bb, 066/111-444); stilista LJILJANA PEROVIĆ; foto GORAN SRDANOV; posuđe iz kolekcije dr BILJANE ĐORĐEVIĆ, DIDI POP (Skadarska); restoran HOMA (Žorža Klemansoa), reprodukcije fresaka i srednjovekovnog posuđa Artis Centar