Anksioznost, prepoznajte je i pobedite

Kad srce zalupa, dlanovi počnu da se znoje, osećaj gušenja i uznemirenosti postane dominantan, ovih deset saveta može da pomogne

Za razliku od realnog straha, koji se javlja povodom realne opasnosti, anksioznost se stvara predviđanjem negativnih, čak katastrofalnih ishoda budućih situacija. Odražava se ubrzanim lupanjem srca i disanjem, znojenjem dlanova, drhtanjem, osećajem gušenja, uznemirenosti… Tejmar Šenski, svetski poznat psiholog i autor knjige „Oslobodite se anksioznosti“(„Freeing Yourself from Anxiety“), daje deset korisnih saveta kako da se smirite i povratite kontrolu nad mislima kad nastupi anksioznost.

1. usredsredite se Na sadašNjost

Anksioznost je stanje uma orijentisano ka budućnosti. Umesto da brinete o tome šta će se desiti, vratite se u sadašnjost. Pitajte sebe: „Šta se dešava upravo sada? Da li sam sigurna? Postoji li nešto što treba da uradim u ovom trenutku?“Ako nema, zakažite kasnije ponovo sastanak sami sa sobom da biste preispitali brige kako vas slični scenariji ne bi skrenuli na drugi put.

2. oBjasNite seBi šta se dešava

Dok traje napad panike, možete da osećate kao da umirete ili da preživljavate srčani udar. Tada kažite sebi: „Imam napad panike, ali to je bezopasno, trenutno i ne postoji ništa što mogu da uradim.“I sve vreme imajte na umu da je to zaista suprotno od znaka predstojeće smrti – vaše telo aktivira borbeni sistem, koji će vas održati u životu.

3. PreisPitajte misli

Anksiozni ljudi se obično usredsrede na najgori mogući scenario. Da biste se oslobodili te brige, razmislite koliko su takve situacije zaista realne. Recimo, nervozni ste zbog važnog poslovnog sastanka i umesto da mislite kako ćete „prsnuti“, umirite sebe rečima: „Nervozna sam, ali sam spremna. Nešto će biti dobro, nešto možda neće.“Obrazac preispitivanja strahova pomoći će mozgu da nauči kako da racionalizuje misli koje vas

uznemiravaju.

4. udahNite, Pa izdahNite

Duboko disanje pomoći će vam da se smirite. Nema potrebe da se opterećujete brojem udaha i izdaha, važno je samo da se usredsredite na ravnomerno udisanje i izdisanje. Tako ćete se ponovo usredsrediti na svoj um.

5. Primenite Pravilo 3-3-3

Pogledajte oko sebe i imenujte tri predmeta koja vidite. Zatim imenujte tri zvuka koja čujete. Konačno, pomerite tri dela svog tela – gležnjeve, prste i ruku. Kad god osetite da vam se misli vrtoglavo smenjuju, ovaj trik će vam pomoći da se usredsredite i vratite se u realnost.

6. Pogledajte zaNimljiv video

Ova taktika je možda i najlakša. Pustite neki klip ili epizodu omiljene TV komedije jer je smeh dobar lek za anksiozne misli. Ono ima mnogo blagodeti po naše mentalno zdravlje, a neke studije pokazuju da humor može da pomogne manjoj anksioznosti isto kao vežbe ili čak više od njih.

7. ustaNite i isPravite se

Kad smo anksiozni, štitimo gornji deo tela, gde su nam srce i pluća, tako što se savijemo. Da biste u trenutku predupredili tu fizičku reakciju, povucite ramena unazad, stanite ili sedite razdvojenih stopala i raširite grudni koš. To će vašem telu poslati poruku da je sve ponovo pod kontrolom.

8. Ne uNosite šećer

Pod stresom možete doći u iskušenje da pojedete nešto slatko, ali od toga možete imati više štete nego koristi. Istraživanja pokazuju da preterana konzumacija šećera može pogoršati anksiozna osećanja. U tom trenutku bolje je da popijete čašu vode.

9. Potražite drugo mišljeNje

Pozovite prijatelja ili bliskog člana porodice i ispričajte mu šta vas muči. Kad glasno izgovorite nekome svoju brigu, to može mnogo da vam rasvetli misli.

10. Bavite se bilo čime

Stojte, šetajte, čistite kuću, bacite đubre – svaka akcija koja prekida vaš tok misli pomaže vam da povratite osećaj kontrole.

iako ne spada u tešku psihijatrijsku patologiju kao što je šizofrenija, anksioznost značajno remeti život Frojd je smatrao da su uzroci anksioznosti konflikti potisnuti u našoj podsvesti koji teže da se probiju u našu svest Panika je najviši stepen napetosti i straha. Napad je kratkotrajan, ali vrlo intenzivan