PRVI ZNACI AUTIZMA
Ako se dete ne smeje ili ne pokazuje druge reakcije sreće do šestog meseca, ako ne brblja ili ne maše rukom do kraja prve godine života, to su znaci za sumnju
Ako se dete ne smeje ili ne pokazuje druge reakcije sreće do šestog meseca, ako ne brblja ili ne maše rukom do kraja prve godine života, to su znaci za sumnju
U Srbiji, nažalost, ne postoji registar dece koja imaju autistični spektar poremećaja, pa ne znamo tačan broj mališana sa ovom dijagnozom. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, jedno dete od njih 160 ima autizam, koji je češći kod dečaka nego kod devojčica. Međutim, očigledno je da u poslednjih 50 godina imamo više dece sa ovim poremećajem, a za to postoji više razloga.
– Razlozi za povećan broj dijagnostikovanog poremećaja jesu proširenje dijagnostičkih kriterijuma, bolje prepoznavanje poremećaja, veći broj stručnjaka koji se bave ovom temom, kao i spremnost da se najzad napravi nacionalni registar – ističe prim. dr Ana Kesić, specijalista dečje psihijatrije na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.
Prema njenim rečima, prvi znaci autizma javljaju se još u ranom uzrastu. Roditelji mogu da posumnjaju da njihovo dete ima autizam ako izostanu smejanje ili druge reakcije sreće do šestog meseca života ili kasnije, ako dete ne brblja ili ne maše rukom do kraja prve godine života. Takođe, ukoliko do 16. meseca ne izgovara nijednu reč ili ako je izgubilo ranije stečene socijalne veštine ili veštinu govora u bilo kom uzrastu, roditelji treba da potraže pomoć stručnjaka.
– Karakteristični simptomi autizma definišu se kroz probleme u socijalnim interakcijama, neadekvat- noj komunikaciji, prisustvom stereotipnih interesovanja i repetitivne aktivnosti. Neki od simptoma su neodazivanje na poziv po imenu, neadekvatan kontakt očima, neuobičajen razvoj govora, izostanak pokazivanja prstom, siromašna igra ili preokupiranost delovima predmeta – kaže doktorka Kesić.
Porodice s detetom koje ima autizam osećaju se izolovano, nailaze na nerazumevanje okoline zbog njegovog ponašanja, a neretko jedan roditelj mora da napusti i posao da bi se posvetio detetu. Pritom, tretma- ni su skupi, što sve zajedno dovodi do lošije materijalne situacije.
– Dete sa ovim poremećajem zahteva mnogo pažnje, pa se često njegov brat ili sestra osećaju odbačeno. Zato je neophodno, pored medicinske podrške, obezbediti i kontinuiranu socijalnu, obrazovnu, kao i materijalnu podršku porodicama.
Tretman i intervencije kod deteta sa autizmom zavise od svakog pojedinačnog slučaja i zahtevaju individualizovani pristup jer ne postoji tretman koji je podjednako efikasan kod sve dece sa ovim poremećajem. Terapija je dugotrajna i zahteva timski pristup stručnjaka iz različitih oblasti – dečjeg psihijatra, psihologa, logopeda i defektologa, kao i uključivanje roditelja. Primenjuju se različite intervencije kojima se utiče na razvoj socijalnih veština, suzbijanje socijalno neprihvatljivog ponašanja i razvoj komunikacije. Takođe, uvek treba voditi računa i o eventualno pridruženim poremećajima, koji su kod ove dece česti, i njih treba pratiti i lečiti.
Tačan uzrok autizma se ne zna, ali se zna da on leži u sadejstvu genetskih i sredinskih faktora, a neki od njih su starost roditelja, komplikacije na porođaju...