ŠEĆER NE SME NAGLO DA PADA
Bilo da imate dijabetes, bilo da ste zdravi, znajte da nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani i srčani udar, kao i druge ozbiljne zdravstvene komplikacije
Bilo da imate dijabetes, bilo da ste zdravi, znajte da nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani i srčani udar, kao i druge ozbiljne zdravstvene
komplikacije
Ako povremeno osećate naglu malaksalost i neizdrživ osećaj gladi, drhte vam ruke i pojačano se znojite, konfuzni ste i teško govorite ili pamtite, proverite nivo šećera u krvi. Svi simptomi ukazuju na hipoglikemiju, to jest na nagli pad šećera u krvi, a to je ozbiljno stanje koje može da izazove srčani i moždani udar, kao i druge zdravstvene komplikacije.
– Suprotno povišenom nivou šećera u krvi, što je najčešća manifestacija dijabetesa, hipoglikemije predstavljaju izuzetno niske vrednosti šećera u krvi, manje od 3 mmol/l. Veoma su česte, naročito kod pacijenata na insulinskoj terapiji, mada nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje dijabetesa – kaže prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Najčešći uzroci hipoglikemije su prevelika doza ili neadekvatna vrsta insulina, nedovoljni obroci ili neplanirana fizička aktivnost kojom se šećer naglo potroši.
– Samo jedan nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani i srčani udar, kao i druge ozbiljne komplikacije. Mozak najviše trpi kada dođe do hipoglikemije, jer on za svoj rad koristi samo glukozu. Zato se manjak glukoze u krvi prvo odražava na pamćenje – upozorava doktorka Lalić.
I kod pacijenata koji već imaju oštećenje srčanog mišića ili srčanu bolest prilikom naglog pada šećera u krvi dolazi do aritmija i ubrzanog rada srca, pa hipoglikemija može da izazove srčani udar.
Hipoglikemija se, međutim, javlja i kod osoba koje nemaju dijabetes, najčešće kao posledica nepravilne ishrane zasnovane na slatkišima.
– To su takozvane reaktivne hipoglikemije i one se javljaju kod osoba koje zasnivaju ishranu samo na slatkišima. Obično su to mlađe osobe, mršave, koje stalno stimulišu pankreas da luči insulin jer ga opterećuju velikim količinama slatkiša.
Slična situacija dešava se i kod gojaznih osoba koje unose previše hrane, pa se pankreas bori i pokušava da reguliše nivo šećera lučeći veliku količinu insulina.
U oba slučaja promena ishrane osnovni je način regulisanja nivoa šećera. To podrazumeva češće manje obroke, obavezan doručak pre izlaska iz kuće, ručak, užinu i laganu večeru.
– Potrebno je eliminisati koncentrovane slatkiše kako bi se regulisala telesna težina. Ne valja ni kada je neko gojazan ni previše mršav – kaže doktorka Lalić.
Za dijabetičare je važno da na vreme prepoznaju hipoglikemiju zbog promene terapije, edukovanja o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao i o značaju redovnih samokontrola.