Da trovanje hranom ne prođe tek tako

Nedavno sam osetila kako je to kad ti jedna poznata beogradska pekara napravi sedmodnevni plan aktivnosti po svom, a da potom nikako ne možeš da joj se po zasluzi revanširaš.

Sat-dva pred kraj radnog vremena u obližnjoj pekari uzmem obrok-salatu, makarone s pesto sosom. Zanemarim što malo čudno miriše. Narednih nekoliko sati sve u redu, predveče planiram da s jačom polovinom odgledam neki film.

Međutim, ubrzo me uhvati strašna mučnina praćena oštrim bolom u želucu i povraćanjem na svakih 15 minuta. U neko zlo doba krajičkom svesti čujem da se na TV-u priča o nekoj svadbi, a jača polovina onako za sebe: „Ženiću se i ja ovom ako pretekne“. Utom mi donosi stolicu u kupatilo, da makar ne čučim. Kaže da će do ujutru da prođe.

Nije prošlo. Eto nas u hitnoj. Dobijem terapiju, a u međuvremenu se u njihovom toaletu rešim nečega što je izgledalo kao uzročnik trovanja. Krene sve nabolje, jača polovina ode svojim putem, uspem da pojedem pola tanjira narodnog leka poznatog i kao supa iz kesice i spakujem se u krevet. Kad ono – sve iz početka, bogami, skoro celu noć.

Više nije zanimljivo. Ni čašu mlake vode ne mogu da popijem a da je odmah ne ispovraćam, isto je i s koricom hleba.

Četvrtog dana sam verovatno u pomoć pozvala roditelje, jer se oco pojavljuje na vratima. Došao da vodi ćeru jedinicu u rodni grad. Tamo mami rođendan. Gosti već opozvani, došla samo bakuta. Kaže: „Kakvo sam samo meso špikovala, a ti ne možeš ništa da jedeš, gre’ota.“Poslednje atome snage trošim da joj kažem da mi je od nutkanja gore.

Pitam se zašto ljudi uopšte jedu. Jednostavno samo mogu da piju infuziju. Jača polovina me sat vremena na pet minuta opominje da je srkućem.

Šestog dana bol i povraćanje prestaju, mučnina je i dalje tu, kao da se ne valja drugačije.

Kako je sutradan svanulo, vidim da je i meni svanulo. Bojažljivo ustajem iz kreveta, uveče čak prošetam oko zgrade, nogu pred nogu. Moji me isprate kao da idem u inostranstvo.

I utom ova avantura dođe svome kraju, bez ozbiljnijih posledica. Samo baka besomučno kuva, da se dete povrati.

A svima onima koji me pitaju zašto nisam tužila pekaru – mogu samo da kažem da čuvaju fiskalne račune.

Na TV-u ide priča o nekoj svadbi, a jača polovina onako za sebe: „Ženiću se i ja ovom ako pretekne“