Svaka moja pesma je moja priča
Leontina Vukomanović, žena koja divno peva i još lepše piše
Roditeljstvo je potpuno ispunjava, a tempo koji joj posao diktira može da isprati samo ako je slobodna. Ljubav i sreća, kaže, nalaze se u nama i nemaju nikakve veze s tim ko u naš život dolazi i iz njega odlazi
Već gotovo tri decenije prisutna je na muzičkom nebu Srbije. Leontina Vukomanović (47) bila je jedna od najvećih zvezda devedesetih, a od tada s nesmanjenim žarom radi na tome da unapredi domaću muzičku scenu. Nekada je to radila s mikrofonom u ruci i svojim nežnim i istovremeno moćnim glasom, a danas usmerava mališane u muzičke vode i stoji iza velikih hitova svojih kolega.
– Svaki put kada stvorim neku melodiju, osetim se uzvišeno, osetim da je muzika privilegija. Nije lako svakome da zaradi od muzike, ali vredi se pomučiti kako bi mogao da živiš od onoga što voliš – ističe Leontina i dodaje da je život sam po sebi nepresušna inspiracija.
Kaže da je u sve svoje pesme pretočila svoje priče i priče ljudi koji su joj bliski, ali i da neizvesnost i različita životna pitanja rađaju u umetniku potrebu da odgovore potraži u podsvesti i potom da od njih napravi „re-
mek-dela“. Tako su i nastale dirljive numere na koje je ona sama najponosnija, a koje su možda i neke od najemotivnijih domaćih balada, poput „Leđa o leđa“, „Ludak kao ja“, „U nedelju“, „Uteha“, „Čija si“…
Radim četiri posla
Elegantna plavuša uspešno balansira između brojnih poslovnih obaveza i brige o ćerki Luciji, čijim je potrebama sve podređeno. Ipak, Leontina uspeva da izađe na kraj sa ulogom majke i uspešne poslovne žene.
– Preokupacija mi je Lucijina škola, odvođenje na razne vannastavne aktivnosti i druženja s drugom decom. Intenzivno radim i s dečjim horom „Čarolija“, i to u Beogradu, Nišu i Knjaževcu, a već četiri godine sam i na poziciji programskog pomoćnika direktora Dečjeg kulturnog centra Beograd, gde sam posle 20 godina obnovila čuveni festival „Dečje beogradsko proleće“– priča Leontina
Zavodljivi nju ejdž principi roditeljstva olabavili su granice koje sam morala da postavim i sad vidim da mi je to greška, previše sam popustljiva i zaštitnički nastrojena prema Luciji
o poslovnim angažmanima, kojima tu nije kraj.
Priznaje da joj za malo šta sa strane ostaje vremena kad završi sve što želi i mora kada je bavljenje muzikom u pitanju.
Biti majka danas je izazov
Uloga majke, ističe, svakoj ženi je izazov u današnje vreme. Potrebno je mnogo truda da se dete izvede na pravi put, posebno kad nisu aktivno oba roditelja prisut
na u životu deteta. Iako njena ćerka ima korektan odnos sa ocem, Filipom Patom, viđaju se i provode vreme u igri, ipak, glavna odgovornost i vaspitanje jesu na Leontini.
– Lucija je veselija od mene i bezbrižnija, sportski je tip, ali istovremeno talentovana za muziku, maštovita i kreativna. Danas je mnogo teže biti roditelj nego u ranijim vremenima, pre svega zbog stalnih iskušenja kojima su izložena naša deca, ali i mi sami.
Uporna je, kaže, u objašnjavanju da je svet lepo mesto i da svaku ružnu reč ili stvar možemo razumeti i skrenuti je na stranu pomirljivosti i dobrote.
Nemam vremena za ljubav
Priznaje da za emotivne odnose nije raspoložena i da ih ne priželjkuje, jer je njen raspored previše gust i samo slobodna može da ga isprati, kao i da je roditeljstvo dovoljno da je potpuno ispuni.
– Ljubav i sreća su u nama samima i nezavisni su od ljudi koji nam u život dolaze i iz njega odlaze. Zahvalna sam što sam se ostvarila kao roditelj, osetila sam nešto sasvim drugačije od svega dosad – objasnila nam je ona.