Kad nešto žarko poželim, ne znam za kočnice
Tina Vujanović, jedina žena urednik „Auto Bilda“od 28 svetskih izdanja ovog magazina Prva je žena među novinarima koja je profesionalno testirala automobile i jedina je među članovima žirija Automobilske asocijacije novinara Srbije. Da bi je ozbiljno shvatili u ovom muškom svetu, morala je, kaže, da se trudi tri puta više
Lutke je kao malu nisu zanimale, mogle su da je zadive samo igračke koje imaju točkove. Redovno je majstorisala po kući, „popravljala“sve i svašta.
– Kad sam dobila prvi bicikl s pomoćnim točkićima, nisam sela da ga vozim, već sam ga celog rastavila – seća se Tina Vujanović (37) iz Beograda.
Ipak, nije ni sanjala da će je život odvesti ka profesiji kojom se danas bavi, pa je upisala studije arapskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Međutim, nije joj se dalo, kaže, da posle diplome nađe posao u struci.
– Zbog spleta okolnosti postala sam novinar specijalizovan za automobilizam i ovo je deseta godina da se time bavim. Trenutno sam je- dina žena automobilski novinar kod nas kojoj je glavni zadatak da testira automobile – ponosna je Tina.
Jedva sam čekala da dobijem vozačku dozvolu
Prethodno je kao niko čekala da napuni 18 godina, priznaje. Vožnju je polagala na „jugu“, koji joj je bio i prvi automobil. Nema šta nisu prošli zajedno, pamti, pa se usput usavršila u popravljanju svega i svačega jer se automobil stalno kvario.
– To me je onda ponelo, pa sam se petljala kad god se nekome od rodbine ili prijatelja pokvari automobil. Sad sam navikla da uvek prvo mene pozovu.
Tako je jednom prilikom nakon izlaska u grad s drugarima pošla kući, ali kola nisu htela da upale. Brže-bolje je rešila da popravi to što nije valjalo dok su prolaznici u čudu gledali šta to jedna devojka radi pored četiri muškarca. I dan-danas se trudi da sama obavlja redovni servis na svom automobilu.
– Pre nekoliko godina pridružila sam se drugarici u kupovini polovnog automobila. Mnogi tada sa sobom vode majstora, pa su prodavci bili u šoku dok sam zagledala i proveravala svaki detalj na vozilu. Svi do jednog su me bojažljivo pitali ko sam i čime se bavim – smeje se.
Susretala sam se s brojnim predrasudama
I mada na prvi pogled ova sićušna plavooka devojka deluje strano među svim tim opasnim mašinama, Tini je neizmerno drago kad god naiđe na
Čitaoce čekaju lepe promene, posebno žene, jer sve je više dama vozača i onih koje kupuju automobile, kaže nova urednica „Auto Bilda“
nekog vernog čitaoca „Auto Bilda“koji prati njene testove automobila. Česta putovanja, koja su deo poziva, jesu iscrpljujuća, priznaje, ali svaki novi tekst uvek joj je izazov jer se trudi da, osim tehničkih detalja kola koja testira, na papir stavi i emociju koju je taj automobil na nju preneo.
– Početak je bio prilično težak, trebalo je da se dokažem tamo gde ženama nikako nije mesto. Morala sam da se trudim tri puta više da bi me shvatili ozbiljno. Sad, posle 10 godina, mogu da kažem da mi je najviše drago zbog toga što ljudi vole da čitaju moje tekstove – otkriva.
U međuvremenu se susretala, priča, s brojnim predrasudama, pa su je mnogi gledali kao neku tamo ženu za volanom koja ne ume da skrene levo. Zato kaže da žene nisu loše za volanom jer nisu rođene za to, nego su najčešće samo nezainteresovane za vožnju. A kada vas nešto ne zanima, to onda i slabo radite.
– Nema toga što žena ne može da uradi samo ukoliko je to zaista zanima i ako to želi. A ja sam baš, baš jako želela sebe u svetu automobila, da uz iskustvo, znanje i energiju napravim nešto dobro i drugačije – priznaje koliko joj znači što može pozitivno da utiče na druge dame koje možda povuku kočnicu kad požele nešto da ostvare misleći da neće uspeti zbog predrasuda. Jer pored toga što je jedina žena član stručnog žirija Automobilske asocijacije novinara Srbije, Tina je odskoro i urednik „Auto Bilda“, jedina žena na tom mestu od 28 izdanja ovog magazina u svetu.
Za mene vožnja nikad ne prestaje
Čitaoce, otkriva, čekaju lepe promene. Sve je više žena vozača i žena koje kupuju automobile, pa bi bilo dobro da sve one počnu da se interesuju za sadržaj koje im automobilski magazini nude: od brojnih saveta za vožnju do održavanja automobila. Kao i uvek, raduje se i organizaciji „Auto Bilda“za „Zlatni auto“, tradicionalni izbor za automobil godine, što je, kako kaže, zahtevno, ali vrlo lepo iskustvo.
A kad nju pitaju koji je njen zlatni auto, teška srca izdvaja „lambrogini galjarado superleđera“, koji je isprobala na trkačkoj stazi u Italiji. Tu su i „mercedes S63 AMG“i BMW M2.
– Vozila sam i motocikle, trotočkaše, kamion, ali jedan od najboljih trenutaka koje sam doživela bio je kada sam vozila borbeni avion G2.
Jasno je da za Tinu vožnja nikad ne prestaje, važno joj je da je stalno u pokretu. Zato kad nije na putu, sa dečkom voli da sprema neki egozotični specijalitet, da uživa sa kucom i macom koje je udomila. A sa ulice je sklonila, kaže, preko sto ugroženih životinja.
– Prestala sam da se nadam da ću postati mašinski inženjer ili auto-mehaničar, ali ne odričem se snova o najtežoj ofroud trci na svetu, „Dakar reliju“u Južnoj Americi.