Ne plašim se samoće bez ljudi, ja se plašim samoće bez vere

Gotovo da ne postoji srpska kuća u kojoj nema čuvenog blagoslova episkopa žičkog i ohridskog „Bože, blagoslovi onog ko ulazi u ovaj dom, zaštiti i sačuvaj onog ko iz njega izlazi, i daj mir onome ko u njemu ostaje“. Vladika NikoуlдaрjжVавeиl.imirović bio je istaknuti teolog, književnik i уbсeвеsтeуd. nik, a njegove misli i duhovne smernice objediтуnђоjјeрnадeосsтuи. u zbirci „Besede pod Gorom“. O ovom delu najbolje govore upravo vladičine reči:

„Hristos je besedio na gмоoлrиiтв(аM, заaвtеeт j 5–7), ja se usuсрпскиđнuарjоeдmобоbжeи,sediti

samo pod gorom. Nevidljivi Hristos i danas stoji na gori, tj. na visini, i besedi ljudima kroz svoje jevanđelje i kroz duh svoj, a ja stojim pod gorom, osluškujem Hrista i govorim braći svojoj, koja se nalaze zajedno sa mnom u nizini.

Hristos je govorio s autoritetom, ja govorim bez autoriteta. Sav moj autoritet je u meni, ne van mene; ne u mome poreklu ili zvanju ili misiji, no u mojoj veri, kojom živim, i u mojoj ljubavi, s kojom predlažem svoju veru braći svojoj. Ja samo predlažem svoju veru, ja je nikom ne namećem. Da li će ko usvojiti moju veru? Ako je niko od ljudi ne usvoji, ja ću ostati sam pod gorom – sam sa svojom verom. No takve samoće ja se ne plašim. Ja se ne plašim samoće bez ljudi, ja se plašim jedne praznije samoće – plašim se samoće bez vere.“ O autoru Nikola Velimirović rodio se 5. januara 1881. godine u selu Leliću nedaleko od Valjeva. Osnovnu školu pohađao je u manastiru Ćelije. Gimanziju je završio u Valjevu, a Bogosloviju u Beogradu 1902. godine. Teologiju je doktorirao na Teološkom fakultetu u Bernu, a filozofiju u Ženevi. Posle duge i teške bolesti, u manastiru Rakovica primio je monaški čin i ime Nikolaj. Obrazovanje je zaokružio na Duhovnoj akademiji u Petrogradu, nakon čega započinje niz čuvenih beseda i predavanja širom Srbije.