Šetajte se s rukama na leđima
Iako ovo oboljenje izazivaju bakterije, te su za lečenje neophodni antibiotici, narodni lekovi su se pokazali kao odlična pomoćna sredstva koja olakšavaju tegobe i ubrzavaju ozdravljenje. Jedan od proverenih metoda jeste obloga od ljute rakije i aleve paprike. Dvostruka lanena krpa pokvasi se rakijom, pa se obilno pospe alevom paprikom i privije na bolno mesto, te drži oko deset sati. Zatim se stavi još jedan oblog i bolesnik bude kao nov.
OBLOG ZA NAZEB
Pluća se oblažu sveže samlevenim brašnom slačice, ali čim bolesnik oseti da ga peče, skinuti oblog i mesto koje je pocrvenelo namazati uljem ili mašću da se ne jave plikovi. Ovaj lek je dobar i kod nazeba.
ŽALFIJA ZA TEMPERATURU
Kad jezik izgori od temperature, lek je da se skuva u mleku malo žalfije i belog sleza, sa malo meda, šećera i šafrana i time se ispiraju usta nekoliko puta na dan. Uvek treba da bude toplo.
KISELINE RASTAVIĆA UBLAŽAVAJU INFEKCIJU
Rastavić sadrži veliku količinu silicijumove kiseline, kojoj se pripisuju svojstva da potpomaže prirodni proces lečenja nekih infektivnih bolesti pluća. Dve kašike smeše dobijene od 75 g rastavića, 150 g treskota i 50 g smrdljive koprive prelije se sa tri šolje ključale vode i kuva sve dok se ne dobiju dve šolje odvara. Ova količina treba da se popije tokom dana, u više navrata.
PRIRODNI LEK ZA DEČJI KAŠALJ
Punu kašiku sitno isečenog
korena od belog sleza treba preliti sa 200–300 grama obične čiste hladne vode, dobro promešati i ostaviti da sto
ji pola sata u poklopljenom sudu. Za to vreme promešati koji put. Procediti kroz čistu tkaninu, jer se tako ekstrahuje samo lekovita sluz. Dobijena tečnost se može po želji i zagrejati da proključa, zasladi se medom ili šećerom i pije po jedna kafena šoljica nekoliko puta na dan. Pre upotrebe se uvek malo zagreje, jer je ta
ko prijatnije za piće. Čist, svež vazduh glavno je sredstvo i za održanje zdravlja i za iskorenjivanje bolesti. Čist vazduh krepi ne samo telo i zdravlje telesno već i duh, pamet, živahnost.
Ko provodi dosta vremena u prirodi, na čistom vazduhu, neće ga lako snaći kijavica, nazeb, zapaljenje pluća, nervoza, žlezde oko vrata... Vrlo je važno da čovek što više i što dublje udiše čist vazduh, jer on podmlađuje krv, oporavlja malaksalost i daje leka raznim bolestima.
Dok se šeta, čovek treba da ide ispravljenih leđa, izdignutih prsa i da spoji ruke na leđima. Time omogućava plućima – beloj džigerici – da kroz sve svoje šupljine primaju i izbacuju vazduh. A što je više vazduha u telu, tačnije kiseonika, krv je čistija.
Zato svoj dom treba često provetravati. U isti prostor treba da dopire i dovoljna količina prirodnog svetla. U prostoriji u kojoj se spava noću ne treba držati ni biljke, koje troše kiseonik i ispuštaju ugljen-dioksid. Takođe, ne treba sušiti veš, koji vlaži vazduh.
Kada je u prostoriji pretoplo ili kada se dugo ide po suncu, a čovek je previše obučen, dolazi do toplotnog udara. Celo telo je pregrejano i ne može da odaje toplotu ni vlagu, disanje je otežano.
Odrastao čovek u proseku za minut udahne i izdahne 15 puta, tj. unese 8 litara vazduha, što je 480 litara na sat ili 11.500 litara dnevno. Od toga uzme oko 2.000 litara kiseonika.