Smršala sam zbog suknje, a sada mi je velika

Ubeđivala sam sebe kako me moda ne zanima, ali ta „čarobna“suknja u meni je pokrenula lavinu osećanja i motiviciju da smršam

– Hrana je bila moj najbolji prijatelj, a vaga najljući neprijatelj. Stalno sam kuvala, mesila, jela, pisala svoj kulinarski blog „Šta ima za večeru“, i nikada se nisam merila. Ubeđivala sam sebe da nisam „ogromna“i pravila se da problem ne postoji – priča Ana Radulović i s osmehom se priseća tog momenta kada je odlučila da se baci na dijetu.

– Videla sam na internetu tu prelepu letnju, lepršavu, šarenu suknju. Poželela sam da je nosim, ali da mi stoji baš kao što stoji toj manekenki na kojoj sam je videla. I nije mi bilo druge, morala sam na dijetu.

Iako je do tada nosila samo crno da bi izgledala mr- šavije, vrtela samo dve suknje koje je mogla da obuče i ubeđivala sebe kako je moda i kupovina uopšte ne zanimaju, ta „čarobna“suknja u njoj je bukvalno pokrenula lavinu osećanja i unutrašnje snage. Uzela je uput i odradila sve analize. Na sreću, zdravstvenih problema još uvek nije bilo, a na lekarskom izveštaju samo je pisalo „gojazna“. Sa svim tim papirima zaputila se kod nutricioniste.

– Kada me je Milka Raičević izmerila i rekla da imam 114 kilograma, kao da mi se ceo svet sručio na glavu.

Ana nije časila časa i odmah je krenula sa dijetom. Dobila je režim ishrane i morala je da pešači po nekoliko kilometara.

– Milka mi je rekla da mogu da pojedem kockicu crne čokolade ako mi se baš jede slatko, ali da onda moram peške da se popnem na treći sprat i isto tako siđem. Da se ne bih pentrala po zgradi, lakše mi je bilo da ne jedem slatko uopšte – kroz smeh priča Ana.

Druga nedelja joj je, kaže, bila najteža. Bila je nervozna, uznemirena, mesto je nije držalo. Ali ni tada nije poklekla. Sledeća kriza nastupila je tek posle nekoliko meseci.

– Sanjala sam gibanicu. Vruću, masnu, drhtavu, punu sira... Ma imala sam utisak da joj i ukus osećam.

Prvi put je parče gibanice, i to od heljdinih kora, pojela tek posle nekoliko meseci kada je oslabila 15 kilograma. Bila je to nagrada za uspeh.

Kod kuće je imala bezrezervnu podršku supruga i dve ćerke. Jeli su to što im Ana spremi ili su naučili da sami kuvaju ono što im se jede.

Posle tačno godinu dana dijete, Ana je kupila suknju koju je želela. Danas joj je velika, pa je morala malo i da je suzi. Svu staru garderobu poklonila je ili pobacala, a onda je sa ćerkama otišla u kupovinu.

– Najpre mi je bilo čudno što sve postoji u mojoj veličini. Sad kad se osvrnem na prethodnih dvadeset meseci života, vidim da je iz korena promenjen – kaže.

Nedavno je bila na sistematskom pregledu.

– Nalazi su bili savršeni, a doktorka mi zbunjeno reče: „Na izveštaju od prošle godine piše da ste gojazni, to je neka greška.“Nije greška, rekoh joj, bila sam gojazna, ali sada sam mrša

va Ana.

Svi vaši snovi mogu postati – stvarnost ukoliko imate hrabrosti da ih sledite