Za prvake samo kratke priče

Deca čitaju manje nego što bi trebalo, a pažnju im odvlače moderne tehnologije. Mi još uvek nemamo pravo veliko istraživanje čitalačkih navika mladih, ali neke studije pokazuju da deca čiji roditelji čitaju knjige kod kuće imaju veće šanse da budu pasionirani čitači od drugih. Mada ni to nije pravilo, tako da su, osim roditelja, nastavnici i učitelji ti koji treba da kod mališana probude ljubav prema čitanju – kaže za „Blic ženu“Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ona ističe da ekranizovana književna dela pojednostavljuju književnost i predstavljaju viđenje jednog autora, kao i da se veličina jednog dela ogleda upravo u tome da čitalac domaštava i sam zamišlja kako će nešto izgledati. Zato je uvek bolje da deca pročitaju knjigu nego da gledaju film koji je rađen po njoj. Naša sagovornica najavljuje i izmene u lektiri prvog i petog razreda osnovne škole, koje če- kaju đake od septembra. Veći deo književnih dela ostao je u programu, a novost je i dopunska ili izborna lektira. – Učenici petog razreda pored obavezne lektire imaće i dopunsku. Od 11 naslova treba da izaberu do tri dela koja će pročitati tokom te godine. Od dece u tom uzrastu se očekuje da imaju pažnju da čitaju duža dela, za razliku od prvaka. Njima su namenjeni kratki, pamtljivi i slikoviti tekstovi koji im izazivaju asocijacije i deo su njihovog iskustva – objašnjava naša sagovornica i dodaje da su svesni da svaka promena izaziva talasanje. Zato su mnogi negodovali zašto je iz lektire izbačeno delo Žila Verna „20.000 milja pod morem“, ali činjenica je da se književnost razvija kao i sve druge oblasti i da su zbog toga neophodne male izmene u lektiri. Kad je lirika u pitanju, novost je delo Peđe Trajkovića „Kad knjige budu u modi“, a prvi put pojavljuje se i Milica Stojadinović Srpkinja, jedna od prvih naših pesnikinja.