Uganuće ili iščašenje?

Nekad se desi da pri najmanjem trzaju povredimo koleno, pa kad nas sutradan zaboli, pomislimo ništa strašno. I dok mi stavljamo kupus na bolno mesto, situacija se preko noći pogorša

Kad se u kolenu javi oštar bol, ne treba paničiti, ali ne treba ga ni ignorisati jer zglob kolena spada u najsloženije zglobove ljudskog tela. Zahvaljujući njemu, stojimo uspravno, koračamo i imamo oslonac, a kako je sastavljen od tri kosti, mišića, ligamenata i tetiva, niz promena može da izazove bol u njemu.

Koji su najčešći uzroci bolova u kolenu, pitali smo dr Bojanu Božović, specijalistu fizikalne medicine i rehabilitacije.

– Bolovi u kolenima su dosta česti, a kod žena najčešće nastaju zbog uganuća, rupture ili pucanja ligamenata, preloma, degenerativnih promena, povreda meniskusa i hrskavice. Ove povrede često se dešavaju prilikom svakodnevnih aktivnosti poput brzog hoda, trčanja, joge, pilatesa, kućnih poslova, čučanja i klečanja, hodanja stepenicama... Zato je potreban oprez – kaže doktorka.

PRELOM ČAŠICE: mora rendgen

Bolovi u kolenu često nastaju zbog preloma čašice. Javljaju se u gotovo svakom uzrastu, a najčešće između 40. i 50. godine. Najznačajnija uloga čašice je da ispravlja potkolenicu. Povreda se najčešće javlja prilikom direktnog pada na koleno i tada treba posumnjati na prelom, koji će se potvrditi rendgenskim snimkom u tri pravca. Ortoped će dalje odlučiti da li je pacijent za operativno ili neoperativno zbrinjavanje, a potom sledi fizikalna terapija kojom će se koleno vratiti u svoju kompletnu funkcionalnost.

ISTEGNUĆE: hladne obloge

Kad uganemo koleno, mi zapravo istegnemo zglob, a uz njega delimično ili potpuno pokidamo ligamente i zglobne čaure. Do uganuća dolazi pri hodanju, trčanju i drugim sportskim aktivnostima. – Nekad je početni bol slabiji, pa nas zavara i mislimo da možemo da hodamo. Međutim, posle nekoliko sati zglob otekne, zaboli i više ne možemo da se oslonimo na njega. Tada treba da se javimo lekaru, koji će uraditi RTG snimanje, ultrazvuk mekih tkiva, a u nekim situacijama i snimanje magnetnom rezonancom. Savetuje se mirovanje, hlađenje povređenog mesta, elevacija, nošenje ortoze i fizikalna terapija – ističe dr Božović.

IŠČAŠEN ZGLOB: mora nazad

Bolovi se javljaju i zbog iščašenja kolena, tj. gubitka međusobnog kontakta između dva zglobna tela. Ukoliko do iščašenja dođe, jedna od kostiju koja čini zglob izleti iz svog prirodnog položaja, a usled jakog istezanja i kidanja ligamenata. Mišići tetive koja okružuje zglob se istegnu i tada se javljaju otok, bol, deformacija zgloba. Kad je moguće, potrebno je odmah vratiti zglob u zglobno ležište.

MENISKUS: samo fizikalna

Više od 50 odsto povreda kolena je povreda meniskusa, čiji je značaj ogroman. Kao amortizujući disk ublažava opterećenje i omogućava stabilnost zgloba kolena. U zavisnosti od težine povrede, primenjuje se fizikalna terapija ili hirurško lečenje.

GONARTROZA: lekovi i vežbe

Degenerativne promene zglobne hrskavice prvo primete žene, i to kada se penju uz stepenice i spuštaju niz njih. Žale se na klecanje kolena, otečenost... – Bolovi se javljaju i kad mirujemo. Potom nastaju tzv. O noge, ograničenost pokreta i nestabilnost kolena. To je posledica oslabljenog butnog mišića. Kliničkim pregledom i rendgenom se dijagnostikuje bolest. Savetujemo analgetike, hondroprotektore, antireumatike, fizikalne terapije, kineziterapije, i po potrebi hirurško lečenje.

Da bismo sačuvali zglob kolena, treba da ojačamo mišić iznad njega, i to najpre skidanjem viška kilograma

Od 3 do 5 sati: pluća

Ako se često budite pred zoru, možda imate problema s plućima. Ako pritom imate drhtavicu, suv kašalj, grlobolju i svrab kože, posetite lekara.

Od 5 do 7 sati: debelo crevo

Ako u ovom intervalu osećate vrtoglavicu, nadutost, zavijanje u stomaku, trnjenje podlaktice i emocionalnu nelagodnost, proverite debelo crevo.

Od 7 do 9 sati: želudac

Ako vas u ovom periodu muči glavobolja, žeđ, nadutost, podrigivanje i bol u stomaku, verovatno imate poremećaj u radu želuca.

Od 9 do 11 sati: slezina

Tegobe u ovo vreme najčešće ukazuju na nepravilan rad slezine, stoga ne bi bilo zgoreg da posetite lekara.

Od 11 do 13 sati: srce

Osećate slabost oko podne? Steže vas u grudima i boli podlaktica? Vitalna energija u ovo vreme nalazi se u meridijanu koji korespondira sa srcem, pa proverite rad ovog organa.

Od 15 do 17 sati: bešika

Ako vam se u ovo vreme javljaju bolovi u stomaku, donjem delu leđa i člancima, verovatno imate problem sa mokraćnom bešikom.

Od 17 do 19 sati: bubrezi

Ako u kasnim popodnevnim satima imate bolove, pojačano znojenje i probleme sa mokrenjem, najverovatnije vam bubrezi ne rade kako treba.

Od 19 do 21 sat: srčani omotač

Napregnutost u grudnom i ramenom delu, navala krvi u glavu i mravinjanje u rukama i nogama znak je da proverite funkciju perikarda – srčanog omotača.

Od 21 do 23 sata: loša cirkulacija

Ako u ovo vreme osećate zimogrožljivost i drhtavicu, to može biti usled lošeg rada tzv. trostrukog grejača, tj. termoregulacionog sistema. Svakako ispitajte perifernu cirkulaciju.

Od 23 do 1 sat: žučna kesa

Ako vas iz noći u noć muče tegobe u ovo vreme, proverite da li imate kamenje u žučnoj kesi.

Od 1 do 3 sata: jetra

Tegobe koje se javljaju od 1 do 3 sata posle ponoći uglavnom su posledica bolesti jetre.