Pomažem deci da rastu kako treba
Od Kolumbije i Parme pa po celom svetu, s jednoipogodišnjim sinom u rukama, širi svest o značaju ranog razvoja dece. I ne namerava da se zaustavi jer, kako kaže, njen posao je da natera mozak da razvije nešto što prirodno nije uradio
Oduvek ju je privlačilo da pronikne u tajne mozga, da sazna kako ljudi razmišljaju i zašto se ponašaju na određeni način
Kada je kod rođaka pronašla Frojdovu „Psihopatologiju svakodnevnog života“, pročitala ju je u dahu. Tad je već znala da će biti psiholog, a tek je upisala srednju školu.
– Zanimalo me je kako ljudi razmišljaju, zašto se ovako ili onako ponašaju, pa sam sve više i više čitala tražeći odgovore. Nabasala sam, između ostalog, na problem autizma, što me je tad naročito zainteresovalo i čime se sada najviše bavim. Tačnije, istražujem kako mozak naterati da razvije nešto što nije prirodno razvio – počinje priču o svom profesionalnom životu Nirvana Pištoljević (41), danas jedan od vodećih svetskih stručnjaka za rani razvoj dece, ranog utvrđivanja poteškoća u razvoju i rane intervencije ukoliko problemi postoje.
Od prodavačice odeće do Kolumbija univerziteta
Posle završene gimnazije u Pančevu otišla je u Ameriku i na Rutgers univerzitetu u Nju Džersiju upisala studije psihologije. Da bi mogla da plaća fakultet, radila je prvo kao prodavačica u jednoj modnoj kući, potom i kao menadžer, i to veoma uspešan. Pedeset sati nedeljnog rada uz studiranje najzad se isplatilo 2002, kad je završila studije s najvišim ocenama. A onda je krenula dalje, na Kolumbiju da usavrši primenjene bihevioralne analize.
– Na Kolumbiji sam mogla da budem sa decom minimum pet sati dnevno i da se bavim metodologijom koja će napraviti najveći pomak – objašnjava.
Čvrsto je odlučila da ne bude samo terapeut već i učitelj, znajući da je učiteljski rad konstantan, a terapeutski povremen. U tome ju je podržao profesor Daglas Grir, njen mentor, koji je na Univerzitetu Kolumbija već 44 godine.
– On mi je preneo ogromno znanje i veoma sam mu zahvalna zbog toga. I danas redovno sarađujemo. To je osoba koja misli bar 20 godina ispred svog vremena i gura nauku i ceo svet napred.
Na Univerzitetu Kolumbija stekla je tri magistrata i 2008. i doktorirala u oblasti primenjene bihevioralne analize. Od tada tu predaje na postdiplomskim studijima, na predmetima specijalnog obrazovanja i inkluzije.
Studenti je, kako kaže, oslovljavaju sa dr Pistol, jer niko ne može da joj izgovori prezime. Predaje i na postdiplomskim studijima iz psihologije i primenjene bihevioralne analize na Parma univerzitetu u Italiji.
Da bi se što manje odvajala od svog osamnaestomesečnog sina Arisa, Nirvana, koja je ime dobila po pesmi „Nirvana“Vladislava Petkovića Disa, često ga vodi na predavanja.
– Sina često vodim na putovanja, jer i moj suprug dosta putuje kao direk-
tor prodaje u „Franck“kafi. Na mojim predavanjima Aris često aktivno učestvuje i demonstrira šta bi dete tog uzrasta trebalo da zna.
Tako balansira između privatnog života i karijere uspešnog naučnog radnika.
Njen sin, kaže, zna mnogo više od očekivanog za uzrast od 18 meseci ne samo zato što je to mamina oblast već je umnogome genetika odigrala presudnu ulogu.
– Ja sam, kako mi je mama pričala, sa godinu dana toliko brbljala da su se prolaznici okretali za kolicima i čudili se kako tako malo dete toliko priča. Tako i Aris zna sigurno oko 1.000 reči, što na srpskom, što na engleskom, i sklapa rečenice od pet reči – ponosno ističe Nirvana, koja je poreklom iz Sarajeva.
Sa znanjem ne sme da se stane
U Sarajevu je 2010. godine osnovala nevladinu organizaciju EDUS – „Edukacija za sve“, u kojoj sprovodi naučno zasnovane programe rane intervencije, vrtićke, predškolske, školske i dodat- ne nastave. Čak je osmislila i video-igricu koju koristi u edukativne svrhe.
– S obzirom na to da su kompjuteri i video-igrice sastavni deo našeg okruženja i da deca neminovno dolaze u kontakt s njima, dizajnirala sam video-igricu kao edukativnu interakciju između kompjutera i deteta, pa da bar kompjuter, ako već ne može da se izbegne, ima funkciju edukatora – ističe Nirvana.
Nedavno je u Beogradu održala „Unicef“radionicu o ranom razvoju i stručnjaci- ma predstavila program „Jedan plan za dete i porodicu“.
– U pitanju je uključivanje porodice u rešavanje svih problema ranog razvoja deteta tamo gde je detetu to najprirodnije, u njegovoj kući. Stručnjaci ranog razvoja postaju funkcionalni deo porodice i svi zajedno pokušavaju da reše probleme u jako ranom uzrastu – objašnjava.
Na naučnim konferencijama širom sveta naša sagovornica konstantno prezentuje naučna istraživanja i zato, kako poručuje, sa znanjem nikako ne sme da se stane.
– Poenta je da se stalno uči, jer se nešto stalno menja, jer se svakog meseca otkriva nova metoda, funkcionalnija i bolja od prethodne. Morate stalno pratiti nauku i čitati jer, ako to ne činite, nećete imati osnovna znanja i konstantno ćete kaskati u metodologijama i načinima rada. Nismo za džabe danas uspešniji nego pre 30 godina – poručuje naša sagovornica.