U srcu žene Danijela Stepanović MATEMATIKA MI JE U KRVI
Danijela Stepanović je master inženjer elektrotehnike i računarstva, član „Ofis“tima Razvojnog centra „Majkrosofta“u Srbiji i najbolji dokaz da žene na mala vrata osvajaju svet informacionih tehnologija
Ona je master inženjer elektrotehnike i računarstva, član „Ofis“tima Razvojnog centra „Majkrosofta“u Srbiji i pravi dokaz da žene na mala vrata osvajaju svet informacionih tehnologija
Od devojčice koja se igrala matematikom do programera u moćnoj kući „Majkrosoft“Danijela Stepanović (26) iz Loznice išla je putem koji je za nju bio lep. Ne misli da ima ičeg trnovitog u tome što se sa 15 godina odvojila od roditelja i iz rodne Loznice otišla u đački dom u Beograd, u čuvenu Matematičku gimnaziju.
– Bila sam radoznala i, otkad pamtim, imala sam potrebu da shvatam stvari oko sebe. Volela sam brojeve, a mama Fadila je kao biolog našla način da mi ih približi pasuljem. Bilo mi je čarobno to računanje pomoću zrna, a danas sam sigurna da mi je baš to otvorilo neke logičke puteve – priča Danijela.
Kasnije je, kako kaže, na scenu stupio i tata Dragan, građevinac, koji joj je jednačine objašnjavao na slikovit način. Zahvaljujući njima dvoma, Danijeli su matematička takmičenja u osnovnoj i srednjoj školi bila zabavna. S radošću se priseća kako je zbog njih obišla zemlju i upoznavala druge zaljubljenike u brojeve. S nekima se kasnije srela i u Matematičkoj gimnaziji.
– Bila sam u posebnom, mentorskom odeljenju za nadarene učenike te čuvene škole i jedna od retkih u razredu bez iskustva u programiranju. U Loznici nisam imala jak kompjuter, a o internet vezama bolje da ne pričam. Ali to me nije uplašilo i za dva meseca sam nadoknadila sve – kaže.
Pomagali su joj drugari
posle časova i razredna Stanka Matković. Matematika joj je pomogla da stekne poseban način razmišljanja koji je potreban za programiranje.
– Morate da shvatite šta želite da postignete i da smislite način kako da do toga dođete. Vidite krajnji rezultat, što je neprocenjivo zadovoljstvo. Znate da to što uradite može nekome da pomogne ili da ga usreći. Zato sam izabrala programiranje.
Studiranje računarske tehnike i informatike na Elektrotehničkom fakultetu bio je logičan sled. Fakultet je, priča Danijela, bio zanimljiv, ali je želela nova iskustva i da primeni nova znanja.
Aj-tijevci su vredni i kreativni ljudi
– Od treće godine sam počela da radim i uz to završila fakultet i master, oba s prosekom 9,5. Nije bilo lako, ali nije neizvodljivo. Danas je najnormalnije da studenti već posle prvog semestra dođu ovde, u razvojni centar, na praksu tragajući za novim znanjima – priča.
Rade po četiri sata i, kaže, ne zapostavljaju obaveze na fakultetima. Rad je najveća škola za mladog čoveka, a raditi u jednoj od najvećih softverskih kompanija na svetu jeste privilegija. Srećna je što je danas sve manje predrasuda o ljudima koji se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama. To su, pojaš- njava Danijela, samo vredni momci i devojke, koji vole da se zabavljaju, druže, izlaze, idu u teretanu, kuvaju... Iako se ova oblast češće vezuje za muškarce, Danijela i njene koleginice ubrzano razbijaju ovakve stereotipe.
– Još nas je malo, ali radimo na tome da se to promeni. Pet godina, povodom Međunarodnog dana žena u IT-u, i mnogo pre nego što je postao globalni trend, u „Majkrosoft“razvojnom centru u Srbiji organizujemo događaj „Ženske priče o IT-u“, tokom kog ugostimo sto devojaka, studentkinja IT usmerenja iz cele Srbije.
Tome doprinosi i „Inicijativa Digitalna Srbija“, koju su osnovale ugledne kompanije prepoznavši u poslovanju značaj digitalne transformacije u Srbiji.
– Sve vodi ka tome da će svako moći da radi i da svoju inovativnost predstavi na globalnom tržištu. Tako će i domaće kompanije, svaka u svojoj oblasti, moći da postanu evropski lideri digitalne ekonomije. To je važno da bi
mladi ljudi ostali ovde i radili ono što vole. Baš kao ja.
Danijeli znači što radi u velikoj kompaniji, na najaktuelnijim tehnologijama i proizvodima, a tu su joj porodica i prijatelji.
Odavde utičemo na svet
– Odlazimo odavde na svetske konferencije, upoznajemo različite ljude, učimo nove stvari. Tehnologija nam omogućava da lakše i brže nego ikad napredujemo i granica je samo ljudska radoznalost i mašta. Tako je i u našem „Ofis“timu. Nema sujete i zajednički se radujemo uspesima – kaže.
Poslednji primer je aplikacija „Sway“, na koju je Danijela mnogo ponosna i koja je jednu od primena našla i u školama širom sveta. Na jednostavan način deca i profesori mogu da kreiraju radove kao da su profesionalni dizajneri. Korisna je i svima dostupna onlajn i kao aplikacija.
Stekla je prijatelje iz skoro svih sfera, ali se ipak najviše druži s kolegama.
– Timski duh i povezanost su snažni i poslovno i privatno – kaže Danijela.
U to smo se i sami uverili tokom razgovora u lepom i neobičnom radnom prostoru kuće u kojoj radi. Bez zidova i skučenih kancelarija, široko, baš kakve treba da budu i misli.
Programer razmišlja drugačije: prvo mora da shvati šta želi da postigne, a onda smišlja način kako da do toga dođe