U srcu žene: Danica Manojlović Pustite decu da igraju igrice
Na pomen igrica roditeljima se diže kosa na glavi iako je to nešto što može biti dobro, samo ako se pravilno usmeri. Postoje igre koje deci pomažu da bolje uče, a uz sve to, gejming je profitabilna karijera
Devedesetih godina prošlog veka, kada se u Srbiji trgovalo svačime, pri čemu trgovci nisu nužno znali čime trguju, Danica Manojlović je u sklopu svog tadašnjeg posla u jednoj firmi počela da trguje video-igricama. Ne zato što je tako htela, već zato što niko drugi nije želeo da se bavi time, uz izgovor da se u to ne razumeju.
Nije se razumela ni Danica, ali kada je videla da interesovanja ima, krenu- la je da nabavlja IT časopise i obogaćuje svoje znanje ne samo o igricama već uopšte o IT industriji, koja je kod nas tada tek bila u povoju. Puki slučaj doveo ju je do prve gomile CD-ova s igricama, a uskoro se našla na malim ekranima – te- stirala je igrice za emisiju „CD Bajt“na TV „Politika“.
Sramota je ako te upuca žena
U to vreme govorili su za nju da je samo „još jedna plavuša kojoj drugi pišu tekstove a ona bi samo da se slika“. Danas, i u mnogo jačoj konkurenciji, Danica može da se pohvali nagradom za najuspešniju ženu u IT industriji u Srbiji. To i dalje većini nije dovoljan dokaz da žene svoje mesto imaju i kraj kompjutera, a ne samo kraj tradicionalnog šporeta.
– Kada sam pre par godina dobila nagradu za najuspešniju ženu u IT industriji u Srbiji, ovde su mi svi čestitali, ali kao da su mi-
Većina na pomen gejmera zamisli gojaznog tinejdžera koji dane, nedelje i mesece provodi pred ekranom dok život prolazi pored njega. To je čista predrasuda, smatra Danica
slili da se to tek tako desilo. Niko u našoj IT industriji i gejmingu još uvek ne shvata žene ozbiljno. Nekako je uvek muško mišljenje validnije, čak i dalje u pojedinim firmama važi ono „zato što ja tako kažem“kada je u pitanju argumentovanje. Žene u gejmingu su svuda u svetu u podređenom položaju u odnosu na muškarce. U „Counteru“može da te upuca neki muškarac, ali sramota je kad to učini žena. Zbog toga i ne postoji mnogo mešovitih timova. Problem je i što se samo od gejminga jako teško živi, pa se neke gejmerke pretvaraju u „Jutjub“zvezde kako bi imale više pratilaca. Na poslednjem „Games Con“sajmu bilo je svega par devojaka u timovima. A prvo što se pita, kada se priča o njima, jeste kako koja izgleda, a ne kako koja igra. Da li treba uopšte da napominjem da mnoge igraju bolje od muškaraca? – kaže u razgovoru Danica, koju u onlajn zajednici prepoznaju kao Indijanku Danku sa bloga indijankadanka.com.
Uvešćemo u škole gejming sekcije
Danica danas predstavlja jednu od najstarijih kompanija u regionu kada je u pitanju distribucija igrica i „Nintenda“u Evropi, a iza nje je još ceo niz poslova vezanih za IT industriju, od distributera, preko menadžera proizvoda, pa i do direktora prve gej- ming televizije kod nas. Uz sve to, sredinom marta počeo je da se ostvaruje njen plan da u srpske osnovne škole uvede gejming sekcije.
Na igrice, pogotovo pasionirano, gleda se sa podozrenjem svuda, a možda još više na ovim prostorima. Većina na pomen gejmera zamisli gojaznog tinejdžera koji dane, nedelje i mesece provodi pred ekranom dok život prolazi pored njega. Danka kaže da je to čista predrasuda.
– Moj stav o zavisnosti od igrica jeste da je to više stvar vaspitanja i vremena koje roditelji posvećuju deci. U osnovnim školama imate probleme vršnjačkog nasilja, alkohola, cigara i droge. Na pomen gejminga, svima se diže kosa na glavi, iako je to nešto što pravilno usmereno može biti i dobro. Poenta je dati im prostora da igraju kada završe svoje obaveze i ne očekivati da prekinu odmah jer to nije moguće ako su u pitanju igre s više onlajn igrača. Gejming nije knjiga koju nastavljate tamo gde ste stali. Roditeljima je lakše da decu pošalju na treninge gde će vežbati sa nekim drugim umesto da sednu pored njih i gledaju kako igraju. Gejming je sport, hteli to neki da priznaju ili ne.
Mojoj ćerki drugari zavide
Bitnije je znati da postoje igre koje mogu pomoći deci da bolje i brže uče,
kao i igre koje pomažu hiperaktivnoj deci. Uz sve to, gejming je profitabilna karijera. To nisu samo igrači, tu je niz poslova. Od organizatora, kastera, analitičara, crtača igrica, testera igrica, pa sve do „viza agenta za gejmere“. A kod nas u školama nema nijednog smera koji se bavi obukom dece za tu vrstu crtanja, već se za takve poslove najčešće zapošljavaju stranci – kaže Danica.
A Danica je, pored svega, i majka jedne tinejdžerke. Kaže da bi svojoj ćerki dala punu podršku da su je zainteresovale igrice. Njoj je, ipak, zanimljivije crtanje.
– Njene drugarice koje igraju „LoL“kažu da joj zavide jer ja sigurno nisam mama koja bi rekla „pritisni pauzu“. U našem stanu su igrice oduvek prisutne i, da je poželela da se tome posveti, podržala bih je. Mislim da svaki roditelj treba da podrži dete koje iskreno želi da se bavi nekim poslom. Ako reši da bude gejmer, podržite ga – apeluje ona.
Zavisnost od igrica je više stvar vaspitanja i vremena koje roditelji posvećuju deci, kaže Danica