NAJTEŽE JE KAD SE BORIM SAMA SA SOBOM
Krv, znoj i nokauti nisu rezervisani samo za muškarce. Pravi dokaz za to je naša neustrašiva Nina, koja će Srbiju predstavljati na EP za žene u boksu u Sofiji početkom juna
Krv, znoj i nokauti nisu rezervisani samo za muškarce. Pravi dokaz za to je naša neustrašiva Nina, koja će Srbiju predstavljati na EP za žene u boksu u Sofiji početkom juna
Čak i u svetu retke su žene koje se profesionalno bave boksom, pa zato ne čudi što se u Srbiji na prste mogu izbrojati devojke koje su se odlučile za rukavice i bokserski džak. Jedna od njih je Nina Radovanović, najbolja srpska bokserka i vlasnica četiri šampionska pojasa. Ona je dokaz da i žene znaju da biju i da krv, znoj i nokauti nisu rezervisani samo za muškarce.
U svet boksa upustila se iz čiste znatiželje. Već prilikom prvog sparinga shvatila je da se ne boji udarca, već da ga pre doživljava kao izazov.
– Oduvek sam volela adrenalin, borbu, nadmetanje. Stalno bih se takmičila, a u boksu je najvažnije da se ne bojiš – otkriva Nina (26), koja je prvo bila naša šampionka u kik-boksu.
Bez frizure ne idem u ring
Nije muškobanjasta i neženstvena, kako mnogi zamišljaju bokserke. Naprotiv, oblači se i izgleda kao sve druge devojke, a pred svaki meč posećuje i frizera.
– Imam frizerku i dva puta pred meč mi nije name- stila frizuru i oba puta sam izgubila. Posle sam joj rekla: „Uzalud ja treniram, ako me ti ne središ, ode meč“– priča smejući se i otkriva da je istina da većina sportista ipak ima neke svoje male rituale.
Dok razgovaramo posle treninga, saznajemo i da je sama dizajnirala crnu suknjicu na kojoj piše „Nina“. Ona joj je talična i najčešće je nosi kad nastupa kao profesionalni bokser. S druge strane, kad nastupa za reprezentaciju Srbije kao olimpijski bokser, ima drugu uniformu i u njoj će braniti boje naše zemlje na predstojećem Evrop- skom prvenstvu za žene u boksu, koje će se održati u Sofiji od 4. do 13. juna.
– Verujem da je medalja s ovog prvenstva nešto što je logično u mom životu jer sam prerano ušla u profesionalni svet boksa. A to priznanje je prekopotrebno i našoj zemlji jer je u srpskom boksu, muškom i ženskom, bio jedan period vakuuma i takmičara i trenera. Nadam se da će uskoro doći vreme kad će Srbija osvajati medalje i biti uspešna u boksu – kaže Nina, koja je prošle godine osnovala i svoj klub „Nina boks tim“.
Iako sam prznica i brzo se naljutim, još uvek nisam počela da koristim borilačke veštine u svakodnevnim konfliktima
Ne krije da je vrlo ljuta i besna kad čuje negativne komentare o ženama u boksu i o tome kako to nije sport za nežniji pol. Sama najbolje zna koliko se trudi, trenira i žrtvuje i da je sve samo pitanje volje.
– Na primer, meni sto puta kažu: „Otkud tebi takvi mišići, sigurno nešto piješ!“Pa da pijem, pala bih na doping testu, ali valjda je ljudima tako lakše nego da poveruju da ja svaki dan treniram po četiri sata.
Sportista mora da ima emotivni mir
Lepa bokserka priznaje da se i sama više puta dosad pitala šta će joj sve ovo u životu. Nepravde u sportu, kao i u životu, česte se, ali to je nešto što profesionalne sportiste ne sme da uzdrma. Baš zato se psiha gradi kroz treninge, dok sam meč dođe kao rasterećenje posle sveg tog velikog pritiska.
– To čak ni prijateljima ne mogu da opišem. Ima da- na kad zbog žuljeva ne mogu da stanem na noge, kad me sve živo boli, kad mi se čini da nemam više snage ni živaca. Pritom, tu su i finansijska odricanja. Često pomislim da sam za novac koji sam uložila u boks do sad mogla da sedim kod kuće i da uživam, ali kad pobedim i kad dođe onaj trenutak slave, tad shvatim da je sav trud ipak vredeo – kaže iskreno i dodaje da joj mnogo pomaže trener, naš čuveni bokser Jole Tamindžić.
Na putu sportskih pobeda i poraza Nini je ogromna podrška i suprug Darko. Kad god pomisli da digne ruke od boksa, on je tu da je ubedi u suprotno. Zato je u njihovoj kući sve usmereno ka njenom sportskom uspehu.
– Profesionalni sportista mora da ima emotivni mir ako hoće da niže uspehe. Ja to na sreću imam, a čim dođe lepo vreme, Darko i ja posle treninga idemo na Savu. Imamo brod i tu punimo baterije.
Osim supruga, Ninini najvatreniji najvijači su i mama Aleksandra, tata Dragan, sestra Ana i brat Miloš. Dok mama odbija da gleda mečeve, tata navija i zajedno sa Ninom sanja o olimpijskoj medalji. To je kruna karijere svakog sportiste, koju će, nadamo se, ova ambiciozna devojka uskoro osvojiti.