Suplementi nisu lekovi, već hrana

Zabluda je da dodaci u ishrani ili suplementi koji na tržištu mogu da se nađu u obliku kapsula, tableta ili rastvora imaju lekovita svojstva. To su proizvodi namenjeni da dopunjuju ishranu

Kompanija „Sandoz“, vodeći svetski proizvođač kvalitetnih lekova, povodom lansiranja svog novog leka u Pozorištu na Terazijama okupila je više od 400 predstavnika stručne javnosti. Održana je i panel-diskusija na temu „Registrovani lekovi vs dijetetski suplementi“, na kojoj su govorili predstavnici Nacionalne organizacije potrošača Srbije, agencije IPSOS, „Starcoma“, prof. dr Slađana Šobajić s Farmaceutskog fakulteta, dr Snežana Spasić i mr ph. Snežana Žeželj. Poziv je upućen i nadležnim institucijama – Ministarstvu zdravlja i Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koje se nisu odazvale. Poznato je da promet lekova koji se izdaju bez recepta, tzv. OTC proizvoda (over-the-counter), i dijetetskih suplemenata konstantno raste. Jedna od najdinamičnijih grupa proizvoda su probiotski prepa- rati, što potvrđuje podatak da se u Srbiji godišnje proda skoro pet miliona kutija različitih probiotskih proizvo-

da. Prof. dr Slađana Šobajić s Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objasnila je da su dijetetski suplementi u stvari hrana. Pošto se na tržištu nalaze u obliku kapsula, tableta ili rastvora, često se misli da su to lekovi, ali to su proizvodi namenjeni da dopunjuju ishranu i samim tim ne mogu da imaju lekovita svojstva. Jedan od najvažnijih zaključaka ovog stručnog skupa je da ovaj segment tržišta nije u potpunosti regulisan, posebno u oblasti oglašavanja. Ostaju otvorena pitanja kako gledaoci, odnosno potrošači razumeju takvu vrstu reklamnih poruka, koje to rizike može doneti, kao i koliko dugo ćemo još čekati dalje korake nadležnih institucija, čija je zakonska obaveza da to regulišu.

Reklamne poruke utiču na pogrešnu percepciju potrošača o suplementima, i to se mora promeniti