Sve opasnosti letnjeg poljupca

Da vam uživanje u čarima leta ne presedne, znajte sledeće: leti je rizuk da dobijete virus mononukleoze, zarazne bolesti poljupca, najveći. Najviše pogađa mlade od 15 do 30 godina, kaže prof. dr Dragan Mikić

Od infektivne mononukleoze najčešće obolevaju mladi između 15 i 30 godina i to mahom leti kada više izlaze u provod, druže se, putuju, a samim tim i češće dolaze u situaciju da piju iz iste čaše. Zovu je i „bolest poljupca“jer se virus prenosi bliskim kontaktom, najčešće poljupcem sa zaraženom osobom, pljuvačkom ili suzama.

– Infektivna mononukleoza zahvata žlezde. Primarna infekcija javlja se i u prvih sedam godina života, ali često prođe nezapaženo. Ona koja daje simptome javlja se kasnije, a i u jednom i u drugom slučaju osnovni razlog širenja bolesti jeste kontakt sa zaraženom pljuvačkom druge osobe. Širenju bolesti svakako doprinosi i činjenica da izlučivanje virusa pljuvačkom može potrajati i do 18 meseci nakon preležane bolesti i da oko 15 odsto osoba ostaju doživotne kliconoše – objašnjava infektolog prof. dr Dragan Mikić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA.

Angina i temperatura, prvi simptomi

Posle inkubacije od sedam do 15 dana bolest najčešće počinje postepeno.

– Javljaju se povišena temperatura, malaksalost, gušobolja i angina. Dolazi do povećanja limfnih žlezda na vratu i drugim mestima koje je ponekad toliko izraženo da dovodi do otoka lica i kapaka. Takođe se registruje uvećanje jetre, posebno slezine, a to se utvrđuje ultrazvučnim pregledom – navodi doktor Mikić.

Terapije nema

Terapije protiv mononukleoze nema, lečenje je simptomatsko, uz obavezno mirovanje.

– Pri povišenoj temperaturi daju se antipiretici, a kad se javi angina, primenjuju se i antibiotici kako odredi infektolog. Kod ove bolesti ne smeju se primeniti sve vrste antibiotika, njihovo samoinicijativno uzimanje se ne preporučuje. Ukoliko se kod obolelog registruje oštećenje jetre, ponekad u formi hepatitisa, mogu se primeniti hepatoprotektivi.

Kada je otežano disanje i uzimanje hrane, dolazi u obzir primena kortikosteroida i infuzija, kao i antivirusnih lekova.

Kod kuće lečenje i mirovanje

U bolničkim uslovima se zbrinjavaju samo teže forme bolesti, dok se ostali leče kod kuće. Lečenje obično traje do mesec dana, mada do potpunog oporavka dolazi tek posle dva do tri meseca. U prvom periodu ključno je mirovanje pacijenta, a potom doziran fizički napor. EBV virus opstaje u organizmu čoveka doživotno.

– Zbog toga se on često povezuje sa kliničkim sindromima kao što su hronična infektivna mononukleoza i sindrom hroničnog umora. Do reaktivacije virusa dolazi u slučajevima oboljenja kao što su Burkitov i neki drugi limfomi, nazofaringealni karcinom, imunodeficijencija (AIDS) i još neka oboljenja – upozorava doktor Mikić.