Braća po mleku
Bilo bi lepo kad bi se ovaj stari humani običaj vratio u modu. Naročito što se zvanično zna da u Srbiji svoju decu prvih šest meseci doji tek svaka sedma žena
Danijela iz Užica rodila je Danila i nije imala dovoljno mleka da ga doji. Marica iz Užica je tri nedelje kasnije rodila Lazara i imala je mleka napretek. Marica i Danijela su drugarice i dogovorile su se da Marica doji i Danila. Tako je bilo deset meseci. I nije uvek bilo lako. Nekada bi ga Marica privijala na grudi, a nekad, kad je bilo jako hladno, slale su muževe da razmenjuju flašice ili su flašice slale taksijem... I ne bismo za njih ni čili da nisu osvojile prvu nagradu za najlepšu priču o dojenju na konkursu užičkog udruženja „Roditelj“.
Ovakve priče sad su za nagradu, i jesu, naravno, slažem se, ali nekada je ovo bilo potpuno normalno. Žene su se u porodilištima još odavno tako pomagale, jer nije bilo veštačkog mleka ili, ako ga je bilo, bilo je skupo. Sećam se, pričala mi je majka, nju je dojila Romkinja iz sela. Kad god bi je se setila, nije mogla da se ne oda utisku koliko je celo detinjstvo osećala divnu povezanost s tom ženom.
Bilo bi lepo kad bi se ovaj stari humani običaj vratio u modu. Naročito što se zvanično zna da u Srbiji svoju decu prvih šest meseci doji samo 13 odsto žena, dakle, tek svaka sedma. Razumem da nekad stvarno ne ide. Mame žele, ali nema mleka i tu se ne može ništa.
Ali ne razumem novu modu onih što mogu, a neće. Lekari tvrde da nije razlog ni manjak informacija ni višak predrasuda, već jednostavno – estetski. Evo, javno tvrdim, biće vaše telo okej, neće vam se ništa desiti.
Znam da dojiti nekad nije lako. Bebe su i te kako tvrdoglava bića. Dobro se sećam ove moje male kada je zbog žutice pet dana provela u inkubatoru. Kad je izašla, a ono – cvrc. Navikla se na mleko iz šprica i mrzelo je da povuče, a ja mleka za deset beba i, baš kao Marica, vrlo često sam imala stalne zastoje, grudi koje prete da eksplodiraju, groznicu od temperature, ali nisam odustala. I za to mogu da se zahvalim najviše pedijatru, koji je bio uporniji od mene. Dva meseca su prošla dok je prihvatila jednu, a onda i drugu dojku. Posle sam imala muke da je odbijem. Ali i to je prošlo. I sve će proći, ali sećanje na te možda i najlepše trenutke koje mama može da doživi neće nikad.