Zdravlje Rak se ne širi od šećera

Poznati srpski onkolog otkriva šta su mitovi, a šta istine o raku Ne čudi što ljudi pokušavaju na sve moguće načine da preduprede ili izleče bolest za koju još ne postoji lek, ali nekad zaista idu tako daleko da rade na svoju štetu

O raku se neprestano stvaraju novi mitovi, a stari opstaju godinama. Listu najčešćih sastavio je „Njujork tajms“, a kako se nimalo ne razlikuje od uverenja koja vladaju kod nas, zamolili smo prof. dr Vladimira Kovčina, jednog od najpoznatijih srpskih onkologa, da ih prokomentariše.

– Ovo su samo neki mitovi o raku koji decenijama kruže. U doba interneta, nažalost, takve teze se još brže šire zbog društvenih mreža, i to ne više na lokalnom nivou, već na globalnom – kaže naš sagovornik.

MIT: Rak se sprečava superhranom

Borovnice, cvekla, brokoli, beli luk, zeleni čaj… Duga je lista takozvanih supernamirnica za koje se smatra da su toliko zdrave i moćne da, navodno, sprečavaju pojavu raka.

Istina: Način ishrane utiče na smanjenje rizika od obolevanja, ali posebnom vrstom hrane ne može se sprečiti nastanak raka, ističe dr Vladimir Kovčin.

MIT: Šećer je hrana za rak

Obolelom od raka apsolutno se zabranjuje sve što sadrži šećer – od torte do jabuke – jer ćelije raka se razvijaju brže, a za to im je potrebno više energije iz šećera.

Istina: Naš sagovornik podseća na to da sve naše ćelije za svoj rad i rast koriste šećer, pa tako i maligne, ali se one brže dele, pa i troše više šećera od zdravih. To ne znači da one preživlja- vaju isključivo koristeći šećer. Da je ovo tačno, rak bi mogao jednostavno da se leči izbacivanjem šećera iz ishrane.

MIT: Rak se leči sodom bikarbonom

Mit je plod površnog zaključka da je tumor uvek beo, pa je zaključak da ga izaziva gljivica kandida, a onda je lek pomenuti prašak.

Istina: Zbog poremećaja imuniteta, smanjene koncentracije kiseonika u ćelijama i korišćenja većih količina antibiotika kod obolelih od raka nastaje pogodna podloga za razvoj gljivičnih infekcija. Istina je da primena sode bikarbone ne pogoduje gljivicama. Međutim, ako bi gljivice bile izazivači kancera, pod mikroskopom bi se lako otkrivale, a gljivice bi bile vidljive i na isečcima tkiva pri biopsijama, ali nije tako.

MIT: Čudotvorni „narodni“lekovi

Od ispijanja kapi konoplje do redovnog klistiranja – internet je pun svedočenja ljudi o čudotvornim lekovima kojima su pobedili rak.

Istina: Prema nekim istraživanjima, u našoj zemlji više od 80 odsto obolelih od karcinoma, pored zvaničnih lekova koje im propisuje lekar, koristi razne metode i preparate iz alternativne medicine. Pritom, oni to ne saopštavaju svom lekaru, što je pogrešno. Mnogi od tih preparata mogu da imaju ozbiljne interakcije s propisanim lekovima. Aktivne materije iz tih preparata kao i one iz registrovanih lekova eliminišu se iz organizma preko jetre i bubrega i mogu ozbiljno da oštete funkciju ovih organa ukoliko ne postoji odgovarajući nadzor.

MIT: Farmaceuti namerno kriju lek

Farmaceutske kompanije imaju veći interes da dobijaju novac od postojećih lekova za rak nego da proizvedu lek koji bi konačno pobedio rak.

Istina: Da farmaceutska industrija ima lek za karcinom, to bi joj donosilo veći profit nego što sada zarađuje od svih poznatih lekova. Zbog toga nije logično da se takav lek, ako postoji, krije, veruje doktor.

MIT: Citostatici ubiju više pacijenata nego što ih izleče

Citostatici, zračenje ili operacije imaju ozbiljne komplikacije i neželjena dejstva. Lečenjem se ne uništavaju samo maligne već i zdrave ćelije.

Istina: Smrtnost od terapija koja se primenjuju za lečenje karcinoma iznosi do dva procenta. To je znatno manje od procenta izlečenja pojedinih vrsta raka, koji se kreće i preko 90 odsto. Bez hemioterapije ne bi bilo izlečenja leukemije ili limfoma, a bez biološke terapije uspeha u lečenju raka dojke, pluća, melanoma i debelog creva i produženja života velikog broja bolesnika.

MIT: Nema pomaka u lečenju raka

Nije dokazano da postoji napredak u procentu izlečenih bolesnika od mnogih vrsta raka, kao i produženje vremena preživljavanja.

Istina: Oboleli od karcinoma debelog creva pre 40 godina živeli su oko šest meseci, a danas je to u proseku duže od 24 meseca. Zahvaljujući novim lekovima, pojedini karcinomi postaju hronična bolest od koje se ne umire uvek – navodi doktor Kovčin.