Čak iz Kine do Dunavca
Šta jedna žena zna sebi da natovari na leđa za jedan vikend, to samo znaju i razumeju druge žene. Kao da nam od ponedeljka do petka nije dosta kuvanja, čišćenja, pranja, posla i ostale zafrkancije, pa rešimo da telo u nedelju veče dovedemo u stanje nepokretnosti.
Sličan vikend nedavno sam priredila sebi i taman krenem da, negde oko pola osam, stavim ćeru u krevet i opustim se malo, kad ono... gomilica peškira na krevetu u spavaćoj, skinutih sa štrika na brzinu tog jutra, kad je počela da dobuje kiša po žardinjerama. I to vlažnih. E, taman mi je sad trebalo da ih dosušim peglom, pomislih, ali sama sam kriva, mogla sam da ih iznesem preko dana još malo na vetar.
Zasučem ja rukave, dohvatim se daske i pegle i krenem u akciju. Međutim, krenu i – one. Jedna, druga, treća... Razleteše se po sobi ukrug ispod plafonjere, kao da je počela trka za sudnji dan. A zujanje ono zloslutno... Uf, naježim se i sad kad se setim. Čoveče, pa u tolicko peškira toliko komada. Nije fer. Pa je l’ pala temperatura prošle nedelje skoro na tri stepena, dokle će više?!
Pozovem ja njega u pomoć, sačekamo da se smire, pa jednu po jednu, sad već kao profesionalci, salvetom pokupimo i bacimo. Tri, sedam, devet... Ne treba da vam pričam o nervozi koju su nam izazvale u roku od pet minuta. Odmah smo se prebacili u ofanzivni komunikacioni mod: „Što nisi istresla taj veš?“„Nisam se setila!“„Kako bre nisi? Pa satrše nas ovog leta!“„Ma, čoveče, hladno je, ko još misli na smrdibube! Uostalom, što ga ti nisi skupio?!“„Ali devet ih je, deeevet na ovolicko veša!“„Deset“, dodaje ćera, „i po mojoj sobi leti jedna! Bacila si jutros veš prvo na moj krevet. Šta ako ih je još?“
Tako to biva čim krene brojanje. U ljudskom umu proradi drevna uznemirenost, pa uposli maštu i uvuče vas u sasvim drugačiji mod, u kom se svemu pridaje drugo značenje. Padale su asocijacije i kod tri, i kod sedam, i kod deset, ali izletele su još dve i dobismo mi naših 12. Žigosanih. Buba ne tako prijatne spoljašnosti, sigurno ne milozvučnog zuka, još manje milog mirisa. Dvanaest strvina pristiglih pravo iz Bodlerove estetike ružnog. Džaba im tolika filantropija kad su – gadne. Što nisu lepo ostale u dalekoj Kini, nego našle, preko Švajcarske, da se prokrijumčare na nekim biljkama do nas. Ko da im je moj Dunavac lepši nego Jangce. Međutim, stručnjaci kažu, imaćemo mi još posla s njima. Mraz će malo da pomogne, ali prespavaće ga. Još osvajaju teritoriju i tek kad ovde izdominiraju, onda će da se smire. Dotle, biće još ovakvih noći sigurno i još koje smrdljivo tuce.
Smrdibube, pa je l’ vam moj Dunav lepši nego Jangce?!