Čitanje kao radost

Danas se sve češće priča o tome da deca sve slabije čitaju. Ma, oni prosto ne vole da drže knjigu u ruci. To jeste problem, ali to ne znači da smo samo mi kao roditelji podbacili.

Pogledajmo činjenice. Ljubav prema knjizi deci, zna se, prenosimo prvo mi, i to otkako se rode. Od prvih priča koje im čitamo pred spavanje kada uplovimo zajedno s njima u svet mašte i vaspitavamo ih za budući život. Oni se, tako mali, lako zamisle u ulozi nekog drugog, lakše nauče šta je dobro, a šta loše ponašanje, kako se grade dobri međuljudski odnosi, koji su oni loši, kako da neguju drugarstvo, da budu tolerantni prema drugima, da ne budu nasilni... Ta prva čitanja s nama im vežbaju pažnju, bogate rečnik, oplemenjuju ih.

Deca, kažu dalje, neće kasnije voleti da sama čitaju knjige ako se na tome zadržimo, ako ih nikada ne odvedemo u biblioteku ili knjižaru, a pogotovo ne ako nas vide kako najveći deo slobodnog vremena držimo u ruci mobilni umesto knjige.

Međutim, da li je zaista tako? Mnogi od nas ne robuju mobilnim aparatima, mnogi bi vodali decu non-stop po knjižarama, ali ne mogu. Dva su glavna razloga zašto to ne čine. Ili zbog loše materijalne situacije ili zato što knjižara u mnogim gradovima Srbije jednostavno – nema.

Iz istih razloga pola naših sunarodnika po knjigu danas mora do susednog mesta, oni srećniji znaju da je poruče preko interneta, a starije naslove ili ozbiljnije naučno štivo nalaze po bibliotekama. Da, one biblioteke su izgleda poslednji bastioni retkih knjiga. Srećom, još ih ima, pa eto ideje za druženje s decom, ako se u međuvremenu niste snašli.

Nije, da se razumemo, ova čitava situacija ništa novo, niti samo naša. Mnoge razvijenije evropske zemlje, poput Nemačke, muče istu muku. I kod njih izumiru male knjižare, ta magična mesta na kojima ste mogli da mirišete knjige dok od prodavca slušate preporuke zajedno s lekcijama života ili slučajno sretnete živog pisca i s njim razmenite pokoju reč. Takva mesta pojelo je vreme, ovo moderno u kome su se izgubile stare vrednosti, kao da još ne znaju da nađu svoje mesto pod novim suncem.

Radost čitanja, slogan je ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, podseća da je vreme da se zaboravljena emocija oživi. Na nama, roditeljima je da damo sve od sebe. Nadamo se da će nam i drugi pomoći u tome, jer su knjige, to jest znanje koje se krije u njima, stub kulture jednog naroda.

Ovogodišnji Sajam knjiga podseća da je vreme da se zaboravljena emocija oživi