Ti, kolega

In memoriam

Hej ti, kolega. Ti, kome je sve bilo smešno. Ti, koji si pisao o tome kako želiš da budeš sahranjen. Rekao si da ne voliš karanfile i zvuk zemlje koja udara o sanduk.

Ti, koji si se ponovo rodio kao „Pokojna Mileva“.

Ti, koji si istraživao prošlost, sprdao se sa sadašnjošću, a bavio se novim generacijama. Ti, koji si humorom hteo da spaseš svet.

Ti, koji si patio od nesanice. Ti, kolega, koji si govorio kako si u prednosti jer voliš, ali ne umeš da spavaš, pa tvoj dan traje duplo više od našeg. Sve si stizao, kažeš.

Ti, koji si toliko puta koketirao s onom stranom dok si pisao o žurkama na kojima si bio s Ejmi Vajnhaus i Vitni Hjuston.

Ti, koji ćeš nam po stoti put objasniti kako se uzima punjač za telefon s tvog stola.

Ti, koji si govorio da smo tvoje žene i donosio nam „Krašovu“domaćicu.

Ti, koji si se srušio na bini pred svim tim ljudima, usred priče, i to si toliko ti.

Ti, koji si imao 39 godina i toliko toga što treba da uradiš. Šališ se, istražuješ za tekst, nagađali su.

Ti, koji si bio toliko duhovit da su svi mislili da je i ovo jedna od tvojih šala. „Haos“, što bi ti rekao.

A nije šala. Život nije imao tvoj smisao za humor. Putuj sad i ne brini, jer humor i bez tebe mora spasti svet.

„Zato što radite što ne želite, govorite što ne mislite, ljubite koga ne volite, zato i jeste nesrećni, a ne zato što živite u Srbiji“

Redakcija „Blic žene“