Roditeljstvo Uloga saveta roditelja nije marionetska

Za dobrobit svoje dece savet roditelja može mnogo toga da uradi ako je dobro organizovan i ako je uprava škole raspoložena za saradnju. Suština je da su porodica i škola dva najvažnija faktora u detetovom životu i zato treba i da sarađuju

Savet roditelja doprinosi smanjenju dihotomije između „nas“(roditelja) i „njih“(škole)

Zahvaljujući savetu roditelja, koji svaka škola mora da ima, roditelji mogu lakše da prevazilaze probleme sa kojima se suočavaju tokom školovanja dece. I dok pojedini tvrde da ovo telo nema neku značajniju ulogu, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da uloga saveta roditelja nije formalna, već suštinska i veoma značajna.

– Ministarstvo je propisima za koje je nadležno dalo širok spektar mogućnosti za razvijanje i unapređivanje saradnje između roditelja i škole. Tako savet roditelja, u skladu s ulogom koja je propisana zakonom, ima uvid u važna strateška dokumen- ta škole i daje saglasnost na brojne odluke koje se odnose na kvalitet obrazovanja učenika – kaže Snežana Pavlović iz Sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Prema zakonu, savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru, stručnim organima ustanove i učeničkom parlamentu. Suština je i da škola i roditelji imaju isti cilj, a to su obrazovanje i vaspitanje dece i zato savet doprinosi smanjenju dihotomije između „nas“(roditelja) i „njih“(škole).

U „Vodiču kroz savet roditelja“, koji je objavio Užički centar za prava deteta, navodi se da istraživanja Instituta za pedagoška istraživanja otkrivaju da se roditelji u rešavanju svakodnevnih problema saradnje sa školom oslanjaju uglavnom na razredne starešine i da nedovoljno koriste kao oslonac stručne službe u školama, a savet roditelja ne vide kao izvor podrške. I roditelji i nastavnici su u zamci uzajamnih očekivanja i podržavaju obrasce ponašanja jedni drugih – roditelji imaju utisak da ne mogu ništa da urade, povlače se i odustaju, a nastavnici to doživljavaju kao njihovu nezainteresovanost. Ljuti su zbog toga i sami postaju nezainteresovani i sve se odvija u zatvorenom krugu. Porodica i škola danas imaju gotovo podjednaku ulogu u socijalizaciji dece. U životu deteta to su dva najvažnija faktora i zato ne treba da deluju paralelno, već da sarađuju.