U srcu žene: Tanja Olajdžija Moj put do pakla anoreksije i nazad
U jednom trenutku imala je 33 kile, jela je i plakala misleći da će od jedne pljeskavice postati ogromna. Danas se bavi hranom, kao nutricionista. Pobedila je anoreksiju i bulimiju i pomaže drugima da urade isto
Važno je da ljudi shvate da su poremećaji u ishrani isključivo bolesti povezane sa psihom
„Osećam se potpuno zdravo, mnogo čistije glave, pravim ispravne izbore. Bolje sam nego ranije, mada uhvatim sebe da mahnito računam kalorije, količine pojedene hrane ili potrošene energije. Osećam da je sada bolest iza mene... da je iza mene i da može da me ščepa! Čeka mali trenutak nepažnje, stresne situacije, preskočenog obroka, fizičkog iznurivanja... čeka priliku. Posle deset godina naučila je da prepozna svaku moju slabost“, napisala je za knjigu koju priprema Tanja Olajdžija, danas nutricionista, juče devojka koju je umalo života koštao poremećaj u ishrani.
Ona je devojka širokog osmeha i, kao hodajuća enciklopedija, naoružana znanjem o hrani do te mere da je dovoljno da samo pogleda tanjir i kaže kalorijsku vrednost obroka u njemu. Ipak, njen put do stručnjaka u svetu nutricionizma nije bio običan – krenula je njime zbog dugogodišnje borbe s poremećajima u ishrani.
U najkritičnijem momentu, sa 24 godine, Tanja je spala na svega 33 kilograma, a ova strašna činjenica samo je vrh ledenog brega i fizička posledica pakla s kojim se suočavala u svojoj glavi. Njena borba bila je duga, iscrpljujuća i nepredvidiva, ali imala je srećan kraj.
Znala je da ne jede i po sedam dana
– Počelo je postepeno, željom da izgubim kilogram-dva. Isprva nisam jela posle pet po podne, onda nakon podneva, pa čak i po nekoliko dana. E, onda bi usledio ciklus prejedanja. I tako mesecima. Nekada je bilo intenzivno, nekad sam imala normalne obroke – kaže Tanja.
Usledio je kontraefekat – umesto da izgubi ta dva kilograma, došla je do težine od 65 kilograma, kada joj je zaista bila potrebna dijeta.
– Počela sam ponovo da gladujem. Dešavalo se da ne jedem po pet dana ili čitavu nedelju. Nisam želela da budem mršava. U mojoj glavi to je bio samo vid kontrole. Mislila sam da ću preko noći dobiti sto kilograma. Plašila sam se da ću od jedne pljeskavice postati ogro-
mna – priseća se naša sagovornica.
Tanja ističe da poremećaji u ishrani najčešće dolaze u paketu – prejedanje, anoreksija, bulimija.
– Kažu da anoreksične osobe ne vole hranu, ali suprotno je. Stalno razmišljaš o hrani, čitaš recepte, gledaš fotografije hrane, želiš da jedeš... Onda uzmeš tu hranu i počne preznojavanje, napad panike, strah šta će ti ta hrana uraditi – opisuje nam borbu sa sobom.
Izlečenje moguće uz podršku najbližih
Tanjina agonija trajala je čitavu deceniju, a tek je pre nešto više od godinu dana mogla da ustane i kaže ponosno: „Da, ja sam zdrava.“Pobedila je uz podršku porodice, partnera i prijatelja i upornošću koju ništa nije moglo da poljulja.
– Oporavak i proces izlečenja trajali su osam godina. Ipak, i danas strahujem da može da se vrati. Bliski ljudi bili su stalno uz mene. Partner mi je bio velika podrška. Kad vas neko voli u tom stanju duha i tela, znate da je to to – kaže Tanja i dodaje da njemu i porodici duguje život koji sada ima.
Važno je da ljudi razumeju da su poremećaji u ishrani isključivo bolesti povezane sa psihom, dok su fizički problemi samo posledica onoga šta se odvija u glavi. Zato je neophodno tretiranje uzroka koliko i posledica te bolesti, inače izlečenje nije moguće.
– Bila sam kod psihijatra, psihoterapeuta, psihologa, endokrinologa, na hipnoterapiji, koja je bila važna tačka u mom izlečenju. Većina lekara leči fizičke posledice, plan lečenja neretko je takav da te najedu sve dok te ne dovedu do neke optimalne kilaže sa kojom mogu da te otpuste. Nažalost, malo ustanova u Srbiji se bavi ozbiljno ovim problemom – ističe Tanja.
Kroz opsesiju hranom, srećom, Tanja je na kraju ipak razvila i ljubav prema njoj, čak toliku da joj je ona danas profesija. Kako nije želela da se ovim poslom bavi bez reference, rešila je da svoju diplomu Pravnog fakulteta dopuni onom s Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Zemunu. Kaže da joj je vizija da će jednom moći da pomogne drugima bila veliki podstrek.
– Danas zaista to i radim, a sećam se da je i meni bio potreban sličan primer. Veliki je podstrek kada ti neko pokaže da je moguće oporaviti se – kaže Olajdžija.
I nije dozvolila da joj poremećaji u ishrani srežu krila. Uspela je da ispuni svoj život na mnogo nivoa – završila je kurs za kliničkog hipnoterapeuta. Uživa u čitanju, šetnjama, ispijanju kafa s dragim ljudima. Ak- tivna je na „Instagramu“, gde objavljuje zanimljive postove o hrani. Svima koji možda prolaze trenutno kroz ovu bitku Tanja poručuje da je izlečenje moguće.
– Izlečenje je apsolutno moguće. I jedina opcija koju imate. Prelep put koji vas čeka i koji, kada pređete, znači da možete sve. Tad osećate stvari koje drugi ne znaju. Boje su jače, cveće lepše miriše, čujete divne zvuke prirode, osetite sunce i blagi dašak vetra na svojoj koži. Osetite! Konačno osetite, živi ste! I živite. Teško je ozdraviti, ali je mnogo teže ostati bolestan – zaključila je.
Bila sam kod psihijatra, psihoterapeuta, psihologa, endokrinologa i na hipnoterapiji, koja je bila važna tačka u mom izlečenju