Jedna od nas: Ivana Dudić I glumu pretvaram u magiju
Otkad zna za sebe, pretvarala je golubove u zečeve i magičnim štapom navodila stvari da levitiraju. Onda je krenula da upiše dizajn, skrenula na katedru za glumu, a sad stvara magiju na sceni gde god se pojavi
Harizmatična, talentovana, upadljiva, Ivana Dudić ima tek 27, a već je prepoznatljivo ime na našoj glumačkoj sceni. Doprinele su tome uloge Nataše u „Urgentnom centru“, Coce iz „Čizmaša“, Milanke iz „Ubica mog oca“i Une Radović iz „Istina i laži“, ali i pomalo neobično detinjstvo poznate Beograđanke.
– Odrasla sam uz igru, radost, na putu. Moja porodica je veoma dinamična. U našoj kući na moru okupljaju se divni ljudi, porodični prijatelji. Bili su mi zanimljivi njihovi razgovori i druženja. Čini mi se da sam uz njih završila životnu školu – počinje Ivana, koju je bratovljeva ljubav prema sportu odvela u Ameriku.
– Moj brat Dejan se ozbiljno bavio tenisom. Zbog njega smo mnogo putovali. Pamtim te bezbrižne dane u San Dijegu, gde smo proveli nekoliko zima prateći ga na pripremama. Imala sam tada tri-četiri godine.
Kalifornija je, kaže, zaslužna za njen dobar izgovor engleskog jezika. A u Srbiju ju je vratila škola.
Sa devet već šampionka magije
– Osnovnu školu najviše pamtim po učiteljici Ljilji Popović, koja je meni bila značajna u odrastanju – dodaje mlada glumica, koja je obrazovanje nastavila u Srednjoj dizajnerskoj školi, gde je do izražaja došla njena umetnička crta.
– Naš kum, profesor na Akademiji primenjenih umetnosti, inficirao me je dizajniranjem enterijera. Išla sam čak na izložbe studenata APU-a, ali sam krenula drugim putem.
Za glumačku scenu, na koju je uskoro koraknula, pripremila ju je i magija, ona mađioničarska, čije je tajne upoznavala uz tatu mađioničara Dragoslava Dudića.
– Mađioničarstvo, očeva ljubav, hipnotizovala me je skroz. Uvek sam stajala u nekom ćošku i gledala njegove prijatelje mađioničare kako kod nas vežbaju. Već sa sedam sam izvodila trikove i počela da nastupam.
Većina mališana magiju sreće samo u knjigama, Ivani je ona bila svakodnevica.
– Ti njihovi trikovi i nastupi su mi rano detinjstvo pretvorili u bajku sa čarobnjacima, pa sam u jednom trenutku poželela da i ja budem čarobnjak – ističe.
Sa devet godina postala je vicešampionka Balkana u
Draž glume je upravo u tome, možeš da budeš sve, da se tražiš svuda i da se svuda pomalo ili malo više pronalaziš, kaže Ivana
Za Natašu, Cocu, Milanku, Unu i još mnoge koje ću, nadam se, igrati, mogu da kažem da su različita lica iza kojih je Ivana
mađioničarstvu, a sa 18 balkanska kraljica magije. Njen izbor je bila scenska magija, dok se njen otac bavio kartomagijom i manipulacijom.
Izborom iznenadila roditelje
A kad je stala na scenu, shvatila je da želi da što češće bude na njoj.
– Na zaprepašćenje roditelja, na četvrtoj godini dizajnerske, dok sam se pripremala za prijemni na APU, odabrala sam FDU. Sem mađioničarskih nastupa, nisam imala nikakvo drugo scensko iskustvo, ali ta magija scene koja mi se uvukla pod kožu na prijemnom je na pravi način izašla iz mene i pokazala mi da treba verovati u bajke – kaže.
Ivana je studirala u klasi profesora Vladimira Jevtovi- ća i s radošću govori o lepim i teškim danima na fakultetu.
– To je za mene bilo izuzetno iskustvo i stvarno sam ga doživela kao borbu da upiješ što više znanja od pametnih i iskusnih ljudi, da izdržiš svakodnevnu celodnevnu nastavu, da se dokažeš i pokažeš, da stoički istrpiš kritiku i razočaranje, da pobediš sebe – nabraja glumica.
Ivana je diplomirala sa predstavom „Art“, a kada je dobila šansu da pokaže šta je sve naučila na studijama, nije je propustila. Glumila je u televizijskim i filmskim ostvarenjima koja su poslednjih nekoliko godina obeležila domaću kinematografiju.
– Za Natašu, Cocu, Milanku, Unu... i još mnoge koje ću, nadam se, igrati, mogu da kažem da su različita lica iza kojih je sakrivena Ivana, u svakoj od njih ima mene i svake ima u Ivani. Draž glume je upravo u tome, možeš da budeš sve, da se tražiš svuda i da se svuda pomalo ili malo više pronalaziš. Tek sam počela i sigurna sam da će to traženje i istraživanje biti zanimljivo – poručuje.
Kada glumu začini sa malo magije, traženje sebe postane još uzbudljivije, pa nastanu uloge koje se ne zaboravljaju tako lako.