Večera sa precima

Dobro je da se na Badnje veče okusi med jer samo on ima ukus slasti večnog života koji je Hrist obezbedio svojim rođenjem i vaskrsenjem

Badnji dan, a osobito Badnje veče, kada čitava porodica dočekuje objavu rođenja Hristovog, tačku je u vremenu i prostoru kada se u slavu Sina Božjeg okupljaju i preci i potomci.

- Počev od Badnjeg jutra, kada domaćin s najstarijim sinom odlazi da na ritualni način odseče mlado hrastovo ili cerovo drvo, Badnji dan čini niz najrazličitijih priprema za trenutak kada će se porodica okupiti na posnoj, ali simbolički vrlo značajnoj večeri - priča Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i gastroheritolog.

Pogača je beskvasna

Tog dana se čisti i rasprema kuća jer u naredna tri dana Božića sve valja započeti, ali se metla ne uzima u ruke.

- Domaćica uoči večere rasprostire slamu po podu, preobražavajući na simboličan način svoj dom u skromnu pećinu u kojoj se Hristos rodio. Preko slame se postavlja stolnjak, a na njega posna, ali raskošna večera. Badnjačka pogača mora biti beskvasna zato što simbolizuje samog Hrista kao hleb života - kaže naša sagovornica.

Takođe, dobro je da se na Badnje veče okusi med jer samo on ima ukus slasti večnog života koji je Hrist obezbedio svojim rođenjem i vaskrsenjem. Na trpezi mora biti crvenog vina, ribe, slatkog suvog voća, oraha, kolača.

Badnjak se ne unosi u kuću pre večeri, a običaj je da ga u dom unese domaćin uz reči: „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“, pritom kvočući kao kvočka, dok ga domaćica, pra- ćena decom, koja pijuču kao pilići, zasipa žitom, novčićima i voćem iz sita - kaže Tamara Ognjević.

Orasi za pretke

Dok ukućani pevaju „Roždestvo tvoje“ili prosto izgovaraju „Očenaš“, domaćin pali prvo svećicu zabodenu u mlado žito, a zatim kandilo kojim će okaditi čitavu kuću, usput bacajući po jedan orah u ugao prostorije u kojoj će se večerati.

- Orasi su simboličan prinos žrtve precima za koje se smatra da i sami duhovno prisustvuju Badnjoj večeri. Ovaj paganski ritual utkan u hrišćanstvo uslovio je i običaj da se nakon večere hrana ne sklanja sa stola sve do božićnog jutra i velikog mrsnog doručka kojim se okončava višenedeljni predbožićni post - kaže naša sagovornica.

Nakon večere badnjak se celiva, maže medom i prska vinom, da bi se potom zapalio na ognjištu kao jedinstveni simbol ognja koji će roditi novo, večno svetlo. Deca džaraju zapaljen badnjak kako bi se formiralo što više iskrica koje simbolizuju dobro zdravlje, veliko potomstvo, dobar rod i svako drugo bogatstvo.

Tradicionalni božićni hleb – česnica – zapravo je drevni obredni, beskvasni hleb kakav su poznavali još narodi u vreme događaja iz Starog zaveta. Česnica može biti i slatka i slana, shodno željama i ukusu, a može se šarati raznim pletenicama i krstićima.

Nakon večere badnjak se celiva, maže medom i prska vinom, da bi se potom zapalio na ognjištu kao jedinstveni simbol ognja koji će roditi novo, večno svetlo