Moja muzika
Kažu, kad vam je loše, tužni ste, usamljeni, iznevereni, slušajte neku lepu, veselu muziku i to će vas oraspoložiti. A ja, i kad mi nije ni do čega i kad mi je baš sve potaman, slušam neke srceparajuće, melanholične melodije. Uvek sam mislila da me to umiruje. I uvek mi je muzika bila veoma bitna. I stalno je slušam. Ajde što slušam, nego što pevam. Ne znam koliko prija mojim ukućanima kad pustim glas iz sveg grla, što stalno radim, ali nek se krste oni i prevrću očima, meni prija.
Svi se stalno šale sa mnom da sam džuboks, nije im jasno kako je moguće da baš sve pesme znam. Ne znam ni ja, možda je do radija ili do mojih, koji su stalno dovlačili harmonikaše, vodali nas po restoranima i proslavama gde je uvek bilo razne muzike. Ili do mog brata, od čije se gitare tresla kuća i koji je barem jednom nedeljno zamišljao da je u nekom filmu i da je njegova soba garaža u kojoj može da proba sa bendom do mile volje.
Tada me je to jako nerviralo, naročito za vreme ispitnog roka ili kada je trebalo da mi dođe neko, ali iz tog perioda su mi ostali svi rok klasici koje treba za života znati.
Između ostalog, o tome mislim ovih dana dok pokušavam da savladam virus gripa koji sam, sa sigurnošću tvrdim, prvi put u životu dobila i nadam se neću više nikad. Priznajem – uvek sam mislila da su ljudi razmaženi kad kažu da su bukvalno bili prikovani za krevet. Ne, još gore je. Grlo me je bolelo kao da mi je neko naživo vadio krajnike, u glavi mi je tutnjalo od temperature, pluća su mi se zalepila, a kako ustanem, soba se zavrti. Koprcala sam se neko vreme, a onda sam prihvatila da za mene svet očigledno mora da stane nakratko. Na TV-u sam valjda odgledala sve što me zanima, i šta ću, čitam i slušam muziku. I to takvu da mislim o sebi kao o kakvom mazohisti koji želi da mu bude još gore i još teže. A meni – lepo. I htedoh da vidim u čemu je fora sa tužnom muzikom.
I sad čitam kako razni psiholozi kažu da zapravo tužna muzika izaziva lepe emocije jer nam pomaže da se suočimo sa svim onim negativnim. Dođe kao neka uteha, terapija. Antibiotik za grlo i pluća, muzika za dušu, pa dok ne bude bolje.
Koprcala sam se neko vreme, a onda sam prihvatila da za mene svet očigledno mora da stane nakratko