Roditeljstvo
Ljudi misle da se dobrota deteta ogleda u tome što radi sve kako treba. A to je upravo problem. Dobro dete nije dobro jer je takvo rođeno
Sindrom dobrog deteta, da li vam je to poznato
Dobra deca rade domaći na vreme, rukopis im je uredan, a soba uvek pospremljena. Često su malo stidljivi, pomažu roditeljima, brinu se o braći i sestrama i koče kada voze bicikl na nizbrdici.
Oni nemaju probleme koji su odmah uočljivi. Odrasli obično pretpostavljaju da je sve u redu kada su u pitanju dobra deca i oni nisu predmet bilo kakve konkretne brige. Ni u porodici, ni u školi.
– Ljudi misle da se dobrota deteta ogleda u tome što radi sve kako treba. A to je upravo problem. Nezadovoljstvo i buduće teškoće dobrog dečaka ili devojčice počinju njihovom unutrašnjom potrebom za preteranim povlađivanjem ili žrtvovanjem. Dobro dete nije dobro jer je takvo rođeno. Ono često nema drugu opciju i njegova dobrota nije izbor, već nužda – kaže dr Katarina Višić, lekar i psihoterapeut.
Potiskuju negativna osećanja
Dobro dete nije srećno dete bez negativnih osećanja, već negativna osećanja potiskuje. Ovo potiskivanje osećanja donosi kratkoročno olakšanje kod deteta i omogućava mu da „preživi“svoju porodicu, ali istovremeno izaziva ogroman broj teškoća kasnije u životu: psihosomatske bolesti, unutrašnje nemire, izlive besa i ogorčenost.
– Kasnije i na poslu dobra odrasla osoba takođe ima problema. Kao deca, oni poštuju pravila, nikada ne prave problem i vode računa da nikoga ne uznemiravaju. Međutim, slepo poštovanje pravila neće ih odvesti daleko u svetu odraslih. Zato je dobro dete uglavnom osuđeno na osrednju karijeru i stalno ugađanje drugima – objašnjava Višićeva.
Dobra deca postaju takva najčešće zbog podređivanja i samožrtvovanja. Podređivanje se odnosi na prepuštanje kontrole nad sopstvenim životom drugima kako bi se izbegao njihov bes, kazna ili odbacivanje. Dobro dete može da podređuje svoje potrebe i želje ili emocije iz straha od osvete, kazne ili odbacivanja. Zato je dobro dete preterano poslušno i nema čvrste stavove ni u jednoj oblasti života. Ono često deluje kao fleksibilno i kao neko sa kim se lako može dogovoriti i jednostavno misli da mora da se povinuje autoritetu.
Preispitajte svoj roditeljski stil
S druge strane, samožrtvovanje ima sličnosti s podređivanjem u preteranoj usmerenosti ka drugim ljudima i njihovim potrebama, ali za razliku od podređivanja koje je prinudno, samožrtvovanje je dobrovoljno. Žrtvovanjem sopstvenih potreba i želja dobra deca svesno sebe stavljaju u drugi plan. Imaju doživljaj da su sebični ako ne pomažu drugima jer veruju da je njima pomoć potrebnija nego njemu.
Zato, ako odgajate previše poslušno dete, zastanite i preispitajte svoj roditeljski stil. Postavite sebi sledeća pitanja:
1. Da li dozvoljavam detetu da ispolji individualnost bez kritika ili kažnjavanja?
2. Da li preterano štitim dete?
3. Da li očekujem da se dete brine o meni i drugim članovima porodice?