Reportaža: „Brejnz“
„Brejnz“, mala naučna TV fabrika Složene pojmove iz oblasti medicine, matematike, geografije, biologije objašnjavaju tako da ih ceo svet razume, naučnike predstavljaju kao sasvim običan svet, kucaju na vrata zaboravljenih naučnih institucija i, što je naj
U nauci nema glupih pitanja
Da rezultati domaćih naučnika mogu da ispune svih sedam dana u nedelji kvalitetnim TV programom, dokazuje Televizija „Brejnz“. U voždovačkim prostorijama upoznali smo članove ove redakcije na čelu sa Živojinom Petrovićem Žikom, osnivačem i direktorom prvog srpskog naučnog TV medija.
– Ovaj naziv televizija ima od decembra 2018, kada joj je koncept promenjen. Pre je to bila „Srpska naučna televizija“, koju sam sa grupom entuzijasta osnovao 2012. godine. Potpisali smo oko 6.500 emisija, među kojima su i „Šampioni znanja“, „CV naučnika“, „Brejnz art“, „Brejnz njuz“, „Šah-mat“, „Pet minuta za biologiju, geografiju, medicinu“... – objašnjava Žika i dodaje da je privilegovan što radi sa mladima opredeljenim za nauku.
Aleksandra Janković, diplomirani biolog, dopisuje rečenice na košuljici TV emisije „Pet minuta za biologiju“. Na „Fejsbuku“je pronašla oglas da traže autora i voditelja za emisiju „Kap biologije“i poslala im radnu biografiju. Ubrzo je postala voditelj, a potom i urednik emisije koja se prikazuje jednom nedeljno.
– Privukao me je tim TV akademaca i vršnjaka koje interesuju iste ili slične oblasti kao i mene. Želim da se bavim vantelesnom oplod- njom, a radila bih i na drugim televizijama emisije o medicini i biologiji.
Aleksandra Vasiljević, zamenik glavnog i odgovornog urednika programskog dela i apsolvent na Fakultetu za bezbednost, priča nam da je pre četiri godine počela da volontira na SNT. Ispite sprema vikendom, a karijera na TV-u joj je plan i ubuduće.
Medicina da je svi shvate
– Iako mi mediji nisu bili interesna sfera, oduvek sam volela da pišem, bavim se naukom, umetnošću, kulturom. Sa Žikom planiram i uređujem program, razmišljamo o našoj produkciji, a prikazujemo i francuske naučne serijske programe sa srpskim prevodom.
Na ovom poslu je, tvrdi, mnogo bolje upoznala ćud naučnika. Često, kažu, zaziru od medija da ne bi bili pogrešno predstavljeni, a predrasuda je da su nepristupačni „običnom svetu“.
Tijana Ležaić (25), doktorand geonaučnih studija, na ulazu u TV studio čita naglas tekst o hidrosferi za autorsku emisiju „Pet minuta
Promovisanje domaće naučne pameti, to je naša ideja
za geografiju“.
– Danas snimam emisiju o vodi, kako je nastala, zašto je zagađena... Za godinu dana snimićemo 40 epizoda. Emisija je, srećom, vrlo gledana, pa i na predlog gledalaca ponekad obradim temu koja ih zanima. Najlepši deo posla mi je studijski rad, jer je TV ekipa uigrana, prijatna i učimo jedni od drugih.
Andrija Roganović (24), apsolvent Medicinskog fakulteta i potpisnik emisije „Pet minuta za medicinu“, bio je saradnik na studentskim vežbama na fakultetu i član redakcije lista „Medicinar“.
– Izazov mi je da složene medicinske pojmove u najkraćim crtama pojednostavim gledaocima, koji većinom nisu medicinari. Na dnevnom redu emisije su reakcija na stres, određeni poremećaji, bolesti... Cilj mi je da se bavim emisijama gde su u prvom planu naučne teme i naučnici.
Dok montira emisiju „CV naučnika“, Lazar Rašković, diplomirani inženjer elektrotehnike, prebrojava minutažu svakog kadra. Njegova koleginica Jelena Šarac, diplomirani novinar, na ovoj televiziji se zaposlila posle jednomesečne prakse na TV N1. Sa snimateljem redovno obilazi naučnike po fakultetima, institutima, laboratorijama. Televizija ima i dopisničku mrežu sa kojom Jelena usklađuje teme i terenski rad.
Jedini kucamo na vrata naučnih institucija
– Dopada mi se što je nauka u fokusu novinarskih zadataka, jer ta oblast nije često u medijima. Kao početnik imala sam tremu da sagovorniku ne postavim neko glupo pitanje, ali naučnici su me uverili da je svako pitanje dobrodošlo i nema tabua – priča Jelena.
U mnogim našim naučnim institucijama, ističe, niko iz medija godinama nije bio, pa im je zato saradnja s ovom televizijom važna i podsticajna.
– Još nisam upoznala naučnike koji žele da postanu TV zvezde, nauka je njima važnija od ličnog reklamiranja.
Uz kameru stoji Nikola Dimitrijević (48), snimatelj sa 20-godišnjim stažom na televiziji. Među najstarijim je u ekipi i uživa u radu sa mladim ljudima.
– Sa novinarkom uspevam da podstaknem naučnike da pred kamerom isprobaju neki eksperiment ili odigraju skeč. Još nisam sreo takvog koji bi satima ponavljao replike ili tražio određeni ugao da se lepše slika. Oni su odmereni i precizni ljudi koji pametno koriste svaki sekund etra.
Da bi TV tehnika radila kao britki umovi, zadužen je Grigorije Lalović (36), inženjer organizacionih nauka i tehnički menadžer TV „Brejnz“.
– Dopala mi se ideja promovisanja domaće naučne pameti, što i jeste poenta našeg posla – zaključio je Grigorije.
U mnogim našim naučnim institucijama, ističu, niko iz medija godinama nije bio, pa zato svi saradnju s ovom televizijom vide kao važnu i podsticajnu