Muškarac nedelje: Vlatko Stefanovski

Ako je London metropola svetske pop muzike, a Njujork centar modernog džeza, Makedonija bi mogla biti središnja tačka za otkrivanje najboljih tradicija balkanske muzike, kaže Vlatko Stefanovski, jedan od najcenjenijih gitarista Balkana, koga ćemo uskoro s

Ja sam dečak koji čezne za gitarom

Posle različitih muzičkih i kreativnih iskustava, saradnje sa big bendovima, rok i fjužn grupama i kamernim orkestrima, na prethodnom albumu se intimno obratio publici. Sam na gitari, majstor brzih prstiju, jedan od kraljeva žica – Vlatko Stefanovski. Ponovo će na jubilarnom 20. „Gitar art festivalu“, koji će se održati od 12. do 17. marta 2019. godine u Beogradu pod sloganom „Aplauz“, obradovati sve ljubitelje gitare, ovoga puta u duetu sa maestralnim Miroslavom Tadićem. Na koncertu u Centru „Sava“odsviraće nastavak čuvenog „Kruševa“, a Vlatko će se još jednom naći u društvu u kojem se oseća kao kod kuće. Sviraćete nam 16. marta opet sa Miroslavom Tadićem i predstaviti dugo očekivani projekat „Kruševo 2“. Šta ćemo čuti i kako uopšte izgleda saradnja dva majstora? – Okupiti gitariste, profesore, majstore koji izrađuju instrumente, trgovce i sve entuzijaste gitare na jednom mestu je praznik za sve nas. Pratim razvoj „Gitar art festivala“od samog početka i svedok sam svih uspona i padova… Koliko mogu, trudim se da dam doprinos razvoju tog gitarističkog komjunitija. Miroslav i ja već imamo demo koji smo snimili kod mene u studiju, ali smo daleko od gotovog albuma. Verujem da bi to moglo da se snimi ove godine, ali važnije je gde to snimiti nego kad. Prethodni album „Maternji jezik“zapravo vas vraća jednostavnosti, ali i korenima. Postoji li dobra muzika danas u Makedoniji, u Srbiji, na Balkanu? – Na prvi pogled, jednostavne stvari su najteže. Prihvatio sam rizik s tim albumom i napunio dvorane samo s jednom gitarom. Probajte, pa vidite koliko je to jednostavno… Da, postoji odlična muzika. Neka vas ne brine ako je ne čujete ili ne vidite na televiziji. U Makedoniji je stasala jedna nova generacija poprok muzičara koja radi veoma zanimljive stvari. A džez muzičari se već dobro organizuju i prave čak i svoje big bendove. Rekli ste da su vas „Bitlsi“naučili svemu. Da li i dalje mislite da nema bolje muzike od one koje su oni svirali? – Ako mislite na pop i rok muziku, oni su toliko toga napravili da je nemoguće nakon njih biti nov, inovativan, inspirisan i kreativan. Naravno, ne potcenjujem ni- šta što je bilo i pre i posle njih, ali ta količina kreativnosti i inspiracije za tako malo vremena, to je kosmički fenomen. Njihov songbuk mi stoji pored fotelje u dnevnoj sobi kao podsetnik.

Ko je za vas najbolji gitarista na svetu? – Najbolji gitarista na svetu je onaj mali dečak od 10 godina koji je zalepio nos za izlog prodavnice instrumenata i koji čezne da dobije instrument u koji se zagledao. Čeznja i strast vas čine najboljim. Ovi koji glume veličine, kod njih više nema soka, odavno su ga iscedili boreći se sa svetom, šou-biznisom, privatnim problemima i ličnim sujetama… I na kraju, ali ne i najmanje bitno: Prilep, Skoplje, Kruševo... Kada biste pozvali goste u te gradove, šta biste im rekli, zašto moraju da dođu? – Već godinama zovem jednog prijatelja iz Slovenije da poseti Makedoniju. Bio je na Tibetu, u Londonu, Tajlandu, Americi i Indiji u potrazi za muzikom i duhovnim rastom. Ali ako je London metropola svetske pop muzike, a Njujork centar modernog džeza, Makedonija bi mogla biti središnja tačka za otkrivanje najboljih tradicija balkanske muzike. Ali o magiji se ne može govoriti, ona se mora osetiti, ima tog ovde i suviše…