Ako je opsednut pištoljima, ne znači da će biti nasilnik
Agresija treba dobro da se reguliše kako ne bi prešla u nasilje ili sputala dete do te mere da preraste u strah koji ga čini žrtvom
Roditeljstvo podrazumeva nezamislivu ljubav, ali i nezamislive strahove. Tako pojedine mame i tate zabranjuju deci da se igraju plastičnim pištoljima ili mačevima uz obrazloženje da ne žele da im dete postane kriminalac. Međutim, roditeljski strah da će dete postati nasilnik mnogo je opasniji od bilo koje igračke-oružja.
– Igre plastičnim oružjem potrebne su deci da oslobode
agresivnost. Sećam se da je moj brat od starih dasaka pravio mitraljeze i posle svake igre sa njima osećali smo katarzu. Danas je on IT stručnjak, a ja psiholog koji se zalaže za pozitivno vaspitanje – otkriva Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.
Postoji razlika između agresivnosti kao unutrašnje pokretačke snage i nasilnog ponašanja kao posledice neadekvatne regulacije te agresivnosti. Ona je potrebna zato što nam pomaže da se zauzmemo za svoje potrebe i prava kada su prekršena.
– Agresivnost je nešto što svako od nas ima. Još dok je dete malo, kada počnu prvi ispadi nezadovoljstva, važno je učiti ga pravilima kao što je: „Kada smo ljuti, kažemo da smo ljuti.“Tad ne koristimo ruke da bismo udarali, već usta da kažemo kako se osećamo. Ova pravila s vremenom postaju složenija kako dete odrasta – objašnjava Milosavljevićeva.
U ranoškolskom periodu ta agresivnost ili odsustvo agresivnosti mogu se videti u komunikaciji sa vršnjacima, zato što tada deca postaju osetljiva na zadirkivanje vršnjaka. Takođe, deca se tada mogu susresti sa nepravdom, koja može biti okidač za bes i besno ponašanje. Roditelji tada treba da pomognu deci kako da pristupe tim situacijama. Na primer, da ih nauče da ignorišu zadirkivanja, kako da kažu „prestani“, da sve okrenu na šalu...
Ukoliko je dete sklono nasilnom ponašanju, bilo fizičkom ili psihološkom, važno je učiti ga empatiji i kako da se iskreno izvini kada nekog povredi ili naljuti.
– Dete kroz celo detinjstvo uči kako da reguliše ljutnju i ostale emocije, a da bi se taj proces odvijao na pravilan način, važno je da roditelj detetu pristupa bez kažnjavanja i da bude model smirenosti za njega – ističe naša sagovornica.